.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1619/2021
06.10.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Jelene Ivanović, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Radojević, advokat iz ..., protiv tuženog NIS AD Novi Sad, čiji je punomoćnik Branislav Grujić, advokat iz ..., odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2649/20 od 29.03.2021. godine, u sednici veća održanoj 06.10.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2649/20 od 29.03.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2649/20 od 29.03.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1850/18 od 12.06.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu za period od 10.06.2010. do 31.12.2012. godine (u presudi pogrešno označeno do 31.21.2012. godine) na ime manje isplaćene zarade isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose kao u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 120.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, kao i da u korist tužioca izvrši uplatu doprinosa na navedene iznose Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Fondu zdravstvenog osiguranja i Fondu za nezaposlene. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu u kom je tužilac tražio da sud obaveže tuženog da u korist tužioca izvrši uplatu pripadajućih poreza. Stavom petim izreke, tužilac je oslobođen obaveze plaćanja sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2649/20 od 29.03.2021. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1850/18 od 12.06.2020. godine u usvajajućem delu.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio posebnu reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilac je dostavio odgovor na posebnu reviziju, kojim je osporio revizijske navode tuženog i predložio da se revizija odbije.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20) – u daljem tekstu: ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). U drugom stavu istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 404. ZPP zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj.
Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je isplata manje isplaćene zarade o kom zahtevu tužioca su sudovi odlučili u skladu sa pravnim stavom izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u predmetima sa istim ili bitno sličnim pravnim i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Takođe, povodom predmeta spora ne postavljaju se pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana koja bi trebalo razmotriti. Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. istog zakona, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 10.06.2013. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužene nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je stoga, na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
