Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ... , čiji je punomoćnik Vladimir Radovanović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj sednici održanoj 28.05.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5311/23 od 06.12.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5311/23 od 06.12.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2341/20 od 05.09.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i tužena obavezana da tužiocu na ime naknade materijalne štete u vidu razlike između plate koju bi tužilac ostvario kod tužene u periodu od januara 2014. godine do oktobra 2021. godine i isplaćene posebne penzije isplati ukupno 2.234.305,84 dinara, u pojedinačnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose od dospelosti do isplate, bliže određeno u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se tužena obaveže da mu na ime naknade materijalne štete u vidu razlike između plate koju bi tužilac ostvario kod tužene u periodu od januara 2014. godine do oktobra 2021. godine i isplaćene posebne penzije isplati ukupno 180.244,53 dinara, u pojedinačnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose od dospelosti do isplate, bliže određeno u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove postupka od 353.879,00 dinara. 

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5311/23 od 06.12.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom pravnosnažnom presudom je isplata naknade štete na ime razlike u visini između isplaćene posebne penzije tužiocu i plate koju bi tužilac ostvarivao. O ovom pravu tužioca i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom zbog čega, kod utvrđenja da tužena nije dokazala da je nadležni organ tužene ponovo odlučio o radnom statusu tužioca nakon što je rešenjem drugostepenog organa tužene od 09.06.2022. godine poništeno rešenje o prestanku radnog odnosa tužioca od 16.03.2022. godine. Imajući u vidu navedeno ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava. Kako odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, to odluke ovog suda, kao i odluke nižestepenih sudova na koje se revizijom ukazuje i kojima je eventualno drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ne predstavljaju nužno i različito postupanje suda u istoj pravnoj stvari.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 24.09.2020. godine, a podneskom od 27.05.2022. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 2.234.305,84 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja iznos ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija tužene nije dozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković