Protiv drugostepenog rešenja, reviziju je blagovremeno, preko punomoćnika, izjavio tužilac zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijano rešenje na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio član ISS i obavljao je funkciju člana Statutarnog odbora u ISS, a kao član Ujedinjenih sindikata Srbije obavljao je i funkciju predsednika istog sindikata. Osporenom odlukom predsednika ISS BB od 26.02.2014. godine tužilac je isključen iz članstva ISS, te mu je isključenjem iz članstva ISS automatski prestalo članstvo u Statutarnom odboru. Odluka o isključenju je objavljena na sajtu ISS istog dana, a Statutarni odbor ISS je, takođe, istog dana razmotrio odluku predsednika ISS od 26.06.2014. godine i dao mišljenje da to isključenje nije u skladu sa članovima Statuta ISS jer odluku o isključenju donosi Glavni odbor ISS, u skladu sa članom 24, a ne predsednik ISS. Ta odluka, odnosno mišljenje Statutarnog odbora nije nigde zavedeno niti protokolisano. Osporenom odlukom Glavnog odbora ISS od 27.02.2014. godine potvrđena je odluka predsednika ISS o isključenju tužioca iz članstva ISS i ta odluka je zavedena kod ISS pod brojem .../... od 28.02.2014. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev nalazeći da predsednik ISS prema Statutu sindikata nije imao ovlašćenje da donese odluku o isključenju tužioca kao člana ISS već da odluku o isključenju može doneti samo Glavni odbor, koji pre toga mora ispoštovati sve prethodne mehanizme predviđene u cilju prikupljanja i proveravanja informacija o činjenicama od značaja za donošenje odluke o isključenju. Samo izuzetno Glavni odbor može doneti odluku o automatskom isključenju člana sindikata bez istražnog postupka u izuzetno teškim slučajevima kršenje osnovnih statutarnih normi i programskih načela kojima se dovodi u pitanje ugled i autonomna pozicija sindikata. S obzirom na to, prvostepeni sud je ocenio da osporene odluke nisu zasnovane i donete na osnovu Statuta ISS, te da stoga ne mogu proizvoditi pravno dejstvo, zbog čega je odlučio kao u stavu prvom izreke prvostepene presude.

Pobijanim drugostepenim rešenjem ukinuta je prvostepena presuda i tužba tužioca je odbačena. U obrazloženju je navedeno da tužilac u toku postupka nije dokazao da je protiv odluke Glavnog odbora koja je doneta 27.02.2014. godine, izjavljivao žalbu, niti je po toj žalbi konačnu odluku doneo Kongres. Po oceni drugostepenog suda, odluka Glavnog odbora ne uživa sudsku zaštitu kao samostalni akt, već može uživati sudsku zaštitu samo kao simbiotički akt sa konačnom odlukom Kongresa. U konkretnom slučaju, tužilac je tužbom tražio poništaj odluke Glavnog odbora i odluke predsednika ISS, koje odluke nemaju karakter konačnog akta u smislu odredbe člana 23. Statuta tuženog u vezi člana 20. Zakona o udruženjima. Imajući u vidu navedeno, drugostepeni sud je našao da je tužba tužioca nedozvoljena.

Odredbom člana 11. Zakona o udruženjima („Službeni glasnik RS“ br. 51/09... 44//18), koji se na tuženog kao sindikalnu organizaciju primenjuje na osnovu odredbe člana 2. istog zakona, propisano je da se udruženja osnivaju usvajanjem osnivačkog akta i Statuta i izborom lica ovlašćenog za zastupanje na osnivačkoj skupštini udruženja.

Prema članu 12. stav 1. istog zakona, Statut je osnovni opšti akt udruženja. Sva pitanja od značaja za rad udruženja uređuju se Statutom, što proizlazi iz tač. 4. i 5. istog člana.

Odredbom člana 20. stav 1. Zakona o udruženjima propisano je da svaki član udruženja može pokrenuti postupak pred nadležnim osnovnim sudom za utvrđivanje ništavosti opšteg akta udruženja koji je donet suprotno Statutu ili drugom opštem aktu udruženja, odnosno za utvrđivanje ništavosti pojedinačnog akta udruženja koji je donet suprotno zakonu, Statutu ili drugom opštem aktu udruženja, u roku od 15 dana od dana saznanja za akt, a najkasnije u roku od šest meseci od dana donošenja akta. Prema stavu 3. istog člana, postupak za utvrđivanje ništavosti akta iz stava 1. ovog člana vodi se prema odredbama zakona kojim se uređuje parnični postupak.

Odredbom člana 23. stav 1. Statuta ISS od 19.11.2012. godine je propisano da član protiv koga se vodi postupak za isključenje ne može obavljati nikakve funkcije u Sindikatu dok postupak traje (stav 1); da član ima pravo žalbe Glavnom odboru, u roku od 30 dana od dana prijema pismenog obaveštenja o prestanku članstva, a prilikom razmatranja žalbe Glavni odbor je dužan da pribavi i uvaži mišljenje Statutarnog odbora Sindikata (stav 2); da odluka o isključenju postaje pravnosnažna kada je svojom odlukom potvrdi Glavni odbor (stav 3); da na odluku Glavnog odbora isključeni član ima pravo žalbe Kongresu (stav 4); da je odluka Kongresa konačna.

Ocenjujući da je tužba tužioca nedozvoljena, drugostepeni sud se u obrazloženju pobijanog rešenja pozvao na citirane odredbe člana 20. Zakona o udruženjima i člana 23. Statuta tuženog. Međutim, kako odredba člana 20. Zakona o udruženjima sudsku zaštitu propisuje protiv svakog pojedinačnog akta, sud je bio dužan da obrazloži od kakvog je značaja za ocenu dozvoljenosti tužbe to što se tužbenim zahtevom traži poništaj odluke Glavnog odbora koja je prema članu 23. stav 3. Statuta ISS pravnosnažna, kao i da proceni delotvornost žalbe koju isključeni član može podneti Kongresu, pogotovo imajući u vidu i odredbu člana 43. Statuta tuženog iz koje proizlazi da se redovni Kongres održava svake četvrte godine. Kako obrazloženje pobijanog rešenja ne sadrži tu ocenu, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u ovom konkretnom slučaju, razlozi pobijanog rešenja su nejasni i kontradiktorni. Ovakvi nedostaci u ovom slučaju predstavljaju bitnu povredu pravila postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, jer sud nije pravilno primenio odredbu člana 355. stav 4. ZPP koja strankama treba da pruži garancije jasno obrazložene sudske odluke, što je bilo od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

Imajući u vidu izloženo, potrebno je da drugostepeni sud u ponovnom postupku ponovo oceni navode tužiočeve žalbe, vodeći računa o pravnom stanovištu Vrhovnog kasacionog suda iskazanom u ovom rešenju i da nakon pažljive analize propisa na koje se pozvao pravilnom primenom materijalnog prava donese na zakonu zasnovanu odluku.

Na osnovu svega navedenog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić