Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović, Marine Govedarica, Ljubice Milutinović i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužioca V.R. iz Z., čiji je punomoćnik G.M., advokat iz Z., protiv tužene P.t. – t. DOO N.S., koju zastupa R.M., advokat iz N.S., radi isplate, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 244/15 od 04.03.2015. godine, u sednici održanoj 25.02.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 244/15 od 04.03.2015. godine, kao o posebnoj reviziji.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 244/15 od 04.03.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 8/2014 od 26.08.2014. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezana tužena da tužiocu na ime uvećane zarade po osnovu smenskog rada za period od 02.08.2008. godine do 01.11.2013. godine, isplati 279.850,02 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačno određen mesečni iznos od dospelosti pa do isplate, kao i da u ime tužioca uplati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje nadležnom Fondu PIOZ na dosuđene iznose uvećane zarade, te da mu naknadi parnične troškove, sa zakonskom zateznom kamatom od donošenja prvostepene presude pa do isplate. Deo tužbenog zahteva kojim je tražena isplata zakonske zatezne kamate od dana isplate zarade pa do narednog dana, kao i zahtev za isplatu pripadajućih doprinosa je odbijen.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 244/15 od 04.03.2015. godine, žalba tužene je odbijena i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka. Predložila je da se o reviziji odluči primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, pitanja u interesu ravnopravnosti građana, i radi ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da razlozi za odlučivanje o reviziji tužene nisu osnovani.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena, zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pravnosnažnom presudom protiv koje je revizija izjavljena, odlučeno je o zahtevu tužioca za isplatu uvećane zarade po osnovu smenskog rada, tako što je zahtev tužioca usvojen. U konkretnom slučaju, nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za odlučivanje o izuzetnoj dozvoljenosti revizije tužene, s obzirom na to da je sudska praksa u pogledu odlučivanja o ovoj vrsti tužbenog zahteva ujednačena, jer je utvrđeno da tužena nije isplaćivala uvećanje zarade po osnovu smenskog rada, te da ne može da se smatra da je smenski rad tužiocu vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade. Stoga nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, niti postoji potreba za odlučivanjem o reviziji, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa, niti pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 20.12.2013. godine, radi isplate uvećane zarade po osnovu smenskog rada za period od 01.08.2011. godine do 30.10.2013. godine, u iznosu od 250.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.11.2013. godine pa do isplate. Podneskom od 18.07.2014. godine tužba je preinačena tako što je tužilac tražio da se tužena obaveže da mu na ime uvećane zarade po osnovu smenskog rada za period od 02.08.2011. godine do 01.11.2013. godine, isplati ukupno 279.850,02 dinara, koji iznos predstavlja vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja – preinačenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.