O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2142/19 od 12.11.2020. godine, ispravljene rešenjem istog suda P1 2142/19 od 16.04.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete zbog manje isplaćenih neto plata za period od 01.03.2015. godine do 28.02.2017. godine isplati 1.105.839,89 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno navedene mesečne iznose od dospelosti svakog iznosa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da na iznos iz stava prvog izreke u korist tužioca obračuna doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 01.03.2015. godine do 28.02.2017. godine i iste uplati Republičkom fondu za penzisjko i invalidsko osiguranje, Filijali za Grad Beograd, prema stopi važećoj na dan uplate. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca u preostalom delu kojim je tražio da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete zbog manje isplaćenih neto plata za period od 01.03.2015. godine do 28.02.2017. godine preko iznosa dosuđenog u stavu drugom izreke isplati iznos od 730.238,33 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno navedene mesečne iznose od dospelosti svakog iznosa do isplate, kao i da na te iznose u korist tužioca obračuna doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 01.03.2015. godine zaključno sa 28.02.2017. godine i iste uplati Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Filijali za Grad Beograd, prema stopi važećoj na dan uplate. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka isplati 209.375,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 849/21 od 30.09.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe stranaka i potvrđena prvostepena presuda, a stavom drugim izreke, odbijeni zahtevi stranaka za naknau troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke su blagovremeno izjavile revizije, i to tužilac u delu u kom je potvrđena prvostepena presuda kojom je odbijen, kao neosnovan njegov zahtev, a tužena protiv odluke u delu u kome je potvrđena prvostepena presuda kojom je usvojen zahtev tužioca, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o istoj odlučuje shodno članu 404. ZPP.

Članom 404. stav 1. Zakna o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom dva istog člana propisano da o odozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava jedan ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije tužene na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP. Naime, predmet tražene pravne zaštite je isplata razlike plate do dvostrukog iznosa na osnovu obavljenog rada i vremena provedenog na radu, u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala, a pravnosnažnom presudom je delimično usvojen zahtev tužioca. O ovom pravu tužioca i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koja je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, zbog čega u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužena uz reviziju nije dostavila drugačije pravnosnažne ili revizijske sudske odluke koje bi ukazivale na drugačiji zaključak.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate u ovoj pravnoj stvari podneta je 16.11.2016. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 1.105,839,89 dinara, koji iznos ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sa kojih razloga je Vrhovni kasacioni sud utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao o izuzetno dozvoljenoj, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, budući da je Vrhovni kasacioni sud u više odluka izrazio stav da kada je tužilac raspoređen u Službu za organizovani kriminal, dotadašnja plata sa mesta sa koga je premešten u odnosu na sadašnju platu prati promene prethodne plate.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem tužene od 12.03.2015. godine, tužilac, ..., radnik MUP, na radnom mestu suzbijanja ... (OSL), u Odeljenju za ..., UKP, trajno je premešten sa danom konačnosti rešenja na radno mesto poslovi ... (OSL), Odeljenje za poslove ..., Jedinica za ..., u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala. Iz rešenja tužene od 01.05.2016. godine utvrđeno je da je tužilac ... u Ministarstvu unutrašnjih poslova, raspoređen sa 01.05.2016. godine, na radno mesto poslovi ... (OSL) Odeljenje za poslove ..., Jedinica za ..., u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala, u svom zvanju. U spornom periodu tužena nije vršila isplatu plate tužiocu u skladu sa članom 2. Uredbe o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala, u vrednostima koje se utvrđene iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke nižestepeni sudovi su utvrdili da je osnovna neto plata tužioca na prethodnom radnom mestu iznosila 55.566,86 dinara i da dvostruko uvećanje tako utvrđene osnovne neto plate iznosi 111.133,91 dinar, te stim u vezi razliku manje isplaćene plate za sporni period.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su delimično usvojili zahtev tužioca, prihvatajući nalaz i mišljenje sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke po kome je izvršen obračun dvostrukog iznosa zarade u odnosu na onu koja bi tužiocu bila isplaćena za svaki mesec spornog perioda da je ostao na ranijem radnom mestu pre premeštaja u Službu za borbu protiv organizovanog kriminala. Kako je tužilac u vreme prelaska na radno mesto u navedenu službu ostvario zaradu u iznosu od 55.566,86 dinara, da je dvostruki iznos zarade tužiocu 111.133,91 dinar, te da u tom smislu, po zaključku nižestepenih sudova, tužiocu pripada samo razlika u isplaćenim iznosima zarada u spornom periodu do visine od 111.133,91 dinar, a u skladu sa članom 2. stav 1, 3. i 5. Uredbe o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnim za suzbijanje organizovanog kriminala.

Ceneći revizijske navode tužioca, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da tužilac osnovano osporava pravilnost primene materijalnog prava od strane nižestepenih sudova u delu u kom je odbijen, kao neosnovan njegov zahtev.

Članom 104. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/2005 ... 32/2013), propisano je da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS“, br.42/02, 32/13), propisano je da se ovaj zakon primenjuje radi otkrivanja krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela koja su precizno određena članom 2. ovog zakona, a da se radi obavljanja policijskih poslova u vezi sa krivičnim delima iz navedenog člana (člana 2. zakona), u okviru ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, obrazuje Služba za suzbijanje organizovanog kriminala (član 10. zakona). Prema članu 18. stavu 1. istog zakona, lica koja obavljaju poslove i zadatke u državnim organima, Posebnim organizacionim jedinicama iz ovog zakona, imaju pravo na platu koja ne može biti veća od dvostrukog iznosa plate koju bi ostvarila lica zaposlena na odgovarajućim poslovima i zadacima u Tužilaštvu za organizovani kriminal, Višem sudu u Beogradu, Apelacionom sudu u Beogradu, Ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove i Okružnom zatvoru u Beogradu i da plate lica iz stava 1. ovog člana uređuje Vlada.

Članom 11. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije („Službeni glasnik RS“, br.94/16, 87/18), propisano je da lica koja obavljaju poslove i zadatke u državnim organima iz člana 4. ovog zakona (lica zaposlena u Tužilaštvu za organizovani kriminal, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Organizacionoj jedinici nadležnoj za suzbijanje organizovanog kriminala, Posebnom odeljenju Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal, Posebnom odeljenju Apelacionog suda u Beogradu za organizovani kriminal i Posebnoj pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora u Beogradu) imaju pravo na platu koja ne može biti veća od dvostrukog iznosa plate koju bi ostvarila lica zaposlena na odgovarajućim poslovima i zadacima u Tužilaštvu za organizovani kriminal, Višem sudu u Beogradu, Apelacionom sudu u Beogradu, ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove i Okružnom zatvoru u Beogradu.

Na osnovu ovlašćenja iz napred citiranih odredaba zakona, Vlada Republike Srbije je Uredbom o platama lica koja vrše funkciju i obavljaju poslove u Tužilaštvu za ratne zločine i posebnim organizacionim jedinicama državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS“, br.97/03, 67/05) i Uredbom o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala („Službeni glasnik RS“, br.14/03, 114/14), uredila plate lica koja obavljaju poslove i zadatke u Odeljenjima za suzbijanje organizovanog kriminala i ratnih zločina u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Veću za ratne zločine, Posebnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu, Posebnom odeljenju Apelacionog suda u Beogradu i Posebnoj pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora u Beogradu, kojim je u članu 2. odredila da se plata lica koja rade u navedenim organizacionim jedinicama državnih organa obračunava i isplaćuje u dvostrukom iznosu plate koju su ostvarili na poslovima sa kojih su stupili na rad u organizacione jedinice iz člana 1. uredbe. Prilikom obračunavanja dvostrukog iznosa plata, primenom člana 3. stav 5. i 6. uredbe, ne uzimaju se u obzir dodaci na platu utvrđeni zakonom, koji se obračunavaju u skladu sa zakonom, drugim propisima i kolektivnim ugovorom.

Polazeći od navedenog, zaposleni koji su pre stupanja na rad u službu bili radno angažovani u MUP-u imaju pravo na dvostruki iznos plate koju bi ostvarili na poslovima u tom ministarstvu, što znači da se dvostruki iznos plate obračunava sa svim uvećanjima plate koju bi to lice ostvarilo na ranijem radnom mestu, odnosno svako uvećanje osnovne plate na ranijem radnom mestu posledično dovodi do uvećanja dvostrukog iznosa osnovne plate u ovim organizacionim jedinicama, uz ograničenje iz člana 18. stav 1. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela

Shodno tome, zaključak nižestepenih sudova nije pravilan, jer je kao osnov za obračun razlike plate u spornom periodu uzeta dvostruka plata koju je tužilac ostvario na prethodnom radnom mestu, bez uvećanja koje bi kasnije ostvario. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke može se zaključiti da su od momenta raspoređivanja tužioca evidentna povećanja plate zaposlenih u MUP-u, pre svega zbog povećanja neto osnovice. Imajući u vidu navedeno izostala je ocena datog nalaza i mišljenja veštaka u celini u smislu člana 8. ZPP u pogledu bitnih činjenica o visini tražene naknade u smislu navedenih odredaba Uredbe i zakonskog ograničenja iz člana 18. stav 1. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, zbog čega činjenično stanje nije u potpunosti utvrđeno.

Prvostepeni sud će u ponovnom postupku imajući u vidu izložene primedbe ponovo odlučiti o ovom delu zahteva tužioca, kao i troškovima postupka.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu četvrtom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić