Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić, Božidara Vujičića, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca Z.D., V.D. i S.D., svi iz N.S., Ulica …, čiji je zajednički punomoćnik R.D., advokat iz N.S., Ulica …, protiv tuženog E.c.m.s. DOO iz B., …, čiji je punomoćnik A.M., advokat iz B., Ulica…, radi dodele stana u zakup, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 209/15 od 17.04.2015. godine, u sednici održanoj 08.10.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 209/15 od 17.04.2015. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 209/15 od 17.04.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2032/13 od 01.09.2014. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilaca, dok je stavom drugim izreke dodeljen tužiocima stan solidarnosti bliže označen u izreci ove presude u zakup na neodređeno vreme, a što je tuženi dužan priznati i trpeti da tužioci na osnovu presude zaključe ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme sa nadležnim ovlašćenim subjektom koji vodi evidenciju stanova. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima nadoknadi troškove postupka od 264.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 209/15 od 17.04.2015. godine, žalba tuženog je odbijena i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. ZPP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US i 74/13-US i 55/14).

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP, u vezi člana 14. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 55/14, sa primenom od 31.05.2014. godine), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o dodeli tužiocima stana solidarnosti u zakup na neodređeno vreme. Naime, pobijanom odlukom materijalno pravo nije primenjeno na drugačiji način, s obzirom da pravni stav izražen u pobijanoj odluci ne odstupa od pravnog shvatanja izraženog kroz ranije donete sudske odluke Vrhovnog kasacionog suda.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, odnosno da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP. Pored toga, tuženi nije uz reviziju dostavio presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega različito odlučivanje o tužbenim zahtevima samim tim ne predstavlja neujednačenu sudsku praksu.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 17.06.2011. godine, radi dodele stana solidarnosti u zakup na neodređeno vreme, a vrednost predmeta spora koja je označena u tužbi je 10.000,00 dinara.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Međutim, odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, pa van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim o dopuštenosti ovog pravnog leka, a prema vrednosti spora.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP (u vezi člana 13. stav 2. i člana 23. stav 1. i 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku – ''Službeni glasnik RS'', broj 55/14), propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju se ne radi o parnici iz radnih sporova u smislu člana 441. ZPP (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već dodela stana u zakup na neodređeno vreme. Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje i u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu odredbe člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.