Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 87/18) i našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog AD „Železnice Srbije“ do 28. avgusta 2015. godine, kada je sa tuženim „Infrastruktura železnice Srbije AD zaključio Aneks ugovora o radu. Tužilac je u spornom periodu od 01.03.2012. godine do 31.07.2014. godine radio po vremenskom rasporedu 12-24-12-48, odnosno 12 časova rada, nakon čega je imao 24 časa odmora, a potom ponovo radio 12 časova, da bi nakon toga imao 48 časova odmora. Po tom osnovu tužiocu je na ime uvećanja zarade za smenski rad, odnosno rad u turnusu, isplaćivan procenat uvećanja osnovne zarade od 4%. Razlika između isplaćene zarade po osnovu smenskog rada, odnosno rada u turnusu od 4% od osnovne zarade do uvećane zarade tužioca za smenski rad od 26% od osnovice za sporni period iznosi ukupno 150.946,08 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca, primenom člana 108. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, člana 505. stav 1. tačka 2. Zakona o privrednim društvima, kao i pravila o teretu dokazivanja, i obavezao je tužene AD „Železnice Srbije“ Beograd i AD „Infrastruktura železnice Srbije“ iz Beograda da tužiocu solidarno isplate uvećanu zaradu za rad u smenama.

Drugostepenom presudom preinačena je prvostepena odluka tako što je odbijen tužbeni zahtev u odnosu na tuženog AD „Infrastruktura železnice Srbije“ iz Beograda, odnosno odbijen je zahtev da se ovaj tuženi obaveže da tužiocu solidarno sa tuženim AD „Železnice Srbije“ Beograd isplati tužiocu uvećanu zaradu za smenski rad. Drugostepeni sud nalazi da nema solidarne odgovornosti tuženog AD „Infrastruktura železnice Srbije“, kao poslodavca sledbenika, za obaveze nastale prema tužiocu po zaključenom Aneksu ugovora o radu od 28. avgusta 2015. godine, jer je tužilac u spornom periodu radio kod tuženog AD „Železnice Srbije“ Beograd, koji nakon izvršenih statusnih promena nije prestao da postoji kao pravni subjekat.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom tužioca ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava od strane drugostepenog suda u pogledu odlučivanja o solidarnoj odgovornosti tuženih za obaveze nastale pre statusnih promena u AD „Železnice Srbije“ Beograd i pre aneksa ugovora o radu između tužioca i tuženog AD „Infrastruktura železnice Srbije“ Beograd, kao poslodavcem sledbenikom.

Odlukom Vlade RS od 02.06.2015. godine izvršene su statusne promene u AD „Železnice Srbije“ Beograd, tako što su tehnološko-poslovne celine izdvojene i formirana su nova akcionarska društva i to: AD „Infrastruktura železnice Srbije“ Beograd, AD „Srbija voz“ Beograd i AD „Srbija Kargo“ Beograd, a ulogu četvrtog društva zadržalo je postojeće društvo „Železnice Srbije“ AD Beograd, usled čega je tužilac sa novoosnovanim akcionarskim društvom „Infrastruktura železnice Srbije“ Beograd zaključio aneks ugovora o radu u kome je navedeno da se zaključuje između zaposlenog i poslodavca sledbenika, čime se menja ugovor o radu koji je bio zaključen između tužioca i AD „Železnice Srbije“ kao pravnog prethodnika.

Prava zaposlenih u slučaju promene poslodavca propisana su odredbama člana 147. do 152. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/2005...32/2013 i 75/2014), koje su usklađene sa Direktivom br. 2001/23 EZ, a kojom je regulisana zaštita prava zaposlenih u slučaju reorganizacije poslodavca putem statusnih promena, promene poslodavca u skladu sa zakonom ili promene vlasništva nad kapitalom privrednog društva, kao i posledice tih promena. Iz sadržine navedenih zakonskih odredbi proizilazi da u slučaju statusne promene, odnosno promene poslodavca u skladu sa zakonom, poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika opšti akt i sve ugovore o radu koji važe na dan promene poslodavca, da je poslodavac prethodnik dužan da poslodavca sledbenika potpuno i istinito obavesti o pravima i obavezama iz opšteg akta i ugovora o radu koji se prenose, kao i obaveza poslodavca sledbenika da primenjuje opšti akt poslodavca prethodnika najmanje godinu dana od dana promene poslodavca, osim ako pre isteka tog roka istekne vreme na koje je zaključen kolektivni ugovor ili kod poslodavca sledbenika bude zaključen novi kolektivni ugovor. Osnovni cilj ovih odredbi je da se obezbedi da prava i obaveze poslodavca prethodnika koji su nastali iz zaključenih ugovora o radu koji su na snazi na dan prenosa budu preneta na poslodavca sledbenika po osnovu samog prenosa. Neispunjenje obaveze poslodavca prethodnika da obavesti poslodavca sledbenika o svim pravima i obavezama koje se prenose ne može da pogađa stečena prava zaposlenog.

Polazeći od navedenih zakonskih odredbi, Vrhovni kasacioni sud nalazi da solidarna odgovornost tuženog AD „Infrastruktura železnice Srbije“ Beograd i njegova obaveza da isplati tužiocu razliku zarade po osnovu smenskog rada iz perioda pre izvršenih statusnih promena, proizilazi iz činjenice da sa tužiocem nije zaključio novi ugovor o radu, već je zaključenim aneksom, prema kome tužilac kao zaposleni nastavlja radni odnos sa poslodavcem sledbenikom, prenetim ugovorom o radu, ovaj tuženi preuzeo ne samo prava, već i obaveze poslodavca prethodnika koje su nastale iz zaključenog ugovora o radu i radnog odnosa.

Tuženi AD „Infrastruktura železnice Srbije“ Beograd nije isticao činjenice, niti dostavio dokaze da je na drugačiji način, uz obaveštavanje tužioca kao zaposlenog, sa pravnim prethodnikom regulisao individualna i stečena prava zaposlenih, pa i tužioca. Teret dokazivanja ispunjenja obaveze ili činjenica koje utiču na prestanak obaveze je na dužniku, a ne na poveriocu, jer član 231. stav 3. ZPP određuje da stranka treba da dokaže one činjenice koje po materijalnom pravu imaju za posledicu dobijanje spora, te rizik nedokazanosti snosi stranka na kojoj je teret dokazivanja. S obzirom da se radi o radnom sporu, tužilac je kao poverilac u ovoj parnici dokazao da se nalazi u radnom odnosu i da je radio u smenama, a na tuženom je bila obaveza da dokaže činjenice koje sprečavaju ostvarivanje prava ili usled kojih je pravo prestalo, odnosno da nije dužnik i da njegova obaveza statusnom promenom nije ni nastala. Tuženi AD „Infrastruktura železnice Srbije“ Beograd nije pružio ni dokaz o aktivi novonastalih preduzeća i razlikama vrednosti iz člana 452. stav 1. ZOO i člana 505. stav 1. tačka 2. Zakona o privrednim društvima, iako se svi eventualni dokazi nalaze kod njega, a ne kod tužioca.

Odredbom člana 505. stav 1. tačka 2. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“ broj 36/2011, 99/2011, 83/2014 i 5/2015), propisano je da društvo sticalac postaje solidarno odgovorno sa društvo prenosiocem za njegove obaveze koje nisu prenete na društvo sticaoca, ali samo do iznosa razlike vrednosti imovine društva prenosioca koja mu je preneta i obaveza društva prenosioca koje je preuzeo, osim ako je sa određenim poveriocem drugačije ugovoreno.

Odluka o statusnoj promeni prvotuženog od 11.05.2015.godine čiji je sastavni deo Plan statusne promene prvotuženog ne sadrži opis preuzetih obaveza niti kako će se prenos realizovati. Sadržana je konstatacija da se na novonastala društva prenose obaveze koje se odnose na imovinu i obavljanje delatnosti bez jasnog određenja da li su tu uračunate i obaveze po osnovu zarada i drugih novčanih potraživanja zaposlenih. Planom je predviđeno zaključenje posebnog ugovora u pogledu načina preuzimanja imovine i obaveza i načina realizacije obaveza od strane novih društava i društva prenosioca. Nakon što je izvršena registracija privrednih društava, pa i drugotuženog, nastalih statusnom promenom izdvajanja uz osnivanje, prvotuženi je sa novoosnovanim društvima 24.06.2016. godine zaključio Protokol o usvajanju informacije o sprovedenom postupku statusne promene i otvaranju početnih stanja u poslovnim knjigama novoformiranih društava. Taj akt predstavlja akt primopredaje bruto bilansa početnih stanja novoformiranih društava na dan 10.08.2015.godine, izvedenih zajedničkim usaglašavanjem između izdvojenih društava. Međutim, ni iz ovih akata ne može se utvrditi da li su među prenetim obavezama uračunate i obaveze po osnovu zarada i drugih novčanih potraživanja zaposlenih, odnosno ovde tužioca. Činjenica da je u okviru računa 40 dugoročna rezervisanja za sudske sporove, odnosno sporove u toku predviđeno da se ista prenose u početni bilans prvotuženog, bez bližeg određenja, ne može voditi zaključku da se dugoročna rezervisanja odnose i na predmetna potraživanja zaposlenih, pa i tužioca i u kom iznosu. Ovo sa razloga što se ne zna na koje se sporove razvrstavanje odnosi da li na sporove iz komercijalnog poslovanja prenosioca, ili iz radnog odnosa pri čemu su povodom istovrsnih potraživanja neki sporovi pokrenuti pre, a neki posle zaključenja Protokola. Osim toga, potraživanja zaposlenih po osnovu smenskog rada, toplog obroka, regresa nisu ni bila evidentirana kao obaveze prvotuženog do izvršene statusne promene, a protokol i informacija ne sadrže određenje na čiji teret će ići naknadno utvrđene obaveze.

Iz navedenih razloga primenom člana 416. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Tužilac je uspeo u postupku po reviziji pa mu, primenom člana 153. i 154. ZPP, pripada i pravo na naknadu nužnih i opredeljenih troškova revizijskog postupka. Visina troškova odmerena je u iznosu od 76.100,00 dinara i to: na ime nagrade advokatu za sastav revizije 12.000,00 dinara, primenom važeće Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, kao i taksa na reviziju od 25.600,00 dinara i odluku po reviziji od 38.500,00 dinara prema Tarifnom broju 1. Taksene tarife Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 28/94 ... 106/15) i primenom člana 165. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić