U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje mogu predstavljati revizijski razlog nema. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta ili do pogrešne primene odredaba člana 383., 394. i 231. Zakona o parničnom postupku, pa nema ni povrede iz stava 1. člana 374, na koju se revizijom ukazuje. Revizijski navodi u vezi ocene dokaza i utvrđenog činjeničnog stanja ne mogu biti revizijski razlozi kod pobijanja drugostepene presude, u smislu člana 407. Zakona o parničnom postupku. Drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude dao ocenu žalbenih navoda koji su od značaja za odluku o zahtevima stavljenim u postupku i odlučio u potpunosti pravilnom primenom odredaba materijalnog prava.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na kome su zasnovane nižestepene presude, tužioci su bili u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, i to tužilac AA počev od 30.12.2003. godine, a tužilac BB počev od 02.04.2012. godine, te im je radni odnos prestao dana 08.07.2014. godine, rešenjima o otkazu ugovora o radu. U obrazloženju rešenja navedeno je da su zaposleni učinili povrede radnih obaveza tako što su na dan 21.06.2014. godine imali radni zadatak – nalog rukovodioca tehničkog sekretara da građevinskom mašinom odnosno kamionom izvedu plaćene radove po avansnom računu na rušenju stambenog objekta i izvozu materijala fizičkom licu, u vremenu od 08,00 do 10,00 časova, te da nisu postupili po nalogu – radnom zadatku, već su bez obaveštenja i odobrenja rukovodioca tehničkog sektora VV nastavili da rade na placu fizičkog lica i posle nalogom određenog vremena sve do 17,20 časova, kada su zatečeni od strane rukovodioca tehničkog sektora i kada su dobili nalog da odmah prekinu radove i da građevinske mašine odvezu na plac poslodavca, čime su učinili povrede radnih obaveza iz člana 179. tačka 2. Zakona o radu, člana 50. stav 1. tačka 1., 3. i 4. Pravilnika o radu preduzeća i tačke 14. Ugovora o radu, i to: neblagovremeno, nesavesno ili nemarno izvršavanje radnih obaveza ili naloženih radnih zadataka, nezakonito raspolaganje sredstvima poslodavca; neodgovorno i necelishodno korišćenje sredstava rada, zloupotreba položaja i prekoračenje ovlašćenja, koje predstavljaju razloge za otkaz ugovora o radu. Rešenjem broj .../... od 22.08.2014. godine izvršena je dopuna rešenja od 08.07.2014. godine, tako što su pored ugovora o radu otkazani i svi njegovi aneksi. Tužiocima su dostavljena upozorenja od 23.06.2014. godine na koja su se oni izjasnili pisanim izjašnjenjem od 23.06.2014. godine, a pribavljeno je i mišljenje sindikata. Povodom događaja opisanog u rešenjima o otkazu protiv tužilaca je vođen i krivični postupak koji je pravnosnažno okončan presudom kojom su tužioci oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica. Iz iskaza saslušanih svedoka VV, GG i DD, utvrđeno je da su tužioci dana 21.06.2014. godine dobili nalog od neposrednog pretpostavljenog rukovodioca tehničkog sektora VV da po avansnom računu izvrše radove u trajanju od sat vremena u periodu između 08,00 i 10,00 časova, te da za nastavak radova nisu dobili, niti tražili saglasnost od neposrednog pretpostavljenog koji ih je uputio na konkretan zadatak, a i iz Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta preduzeća od 05.01.2012. godine utvrđeno je da rukovodilac tehničkog sektora vrši raspored radnika na poslu i vrši kontrolu radnika, kao i da se stara o pravilnom izvršavanju ugovorenih radova preduzeća, te je utvrđeno i da je isključivo VV bila ovlašćena da kao rukovodilac tehničkog sektora tužiocima izda odobrenje za nastavak radova.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbene zahteve tužilaca za poništaj osporenih rešenja o otkazu ugovora o radu. Ocenili su da su tužioci učinili povrede radnih obaveza koje su im otkaznim rešenjima stavljene na teret, te da su svojom krivicom postupali suprotno izdatom radnom nalogu i bez ovlašćenja i odobrenja produžili sa radom nakon predviđenog vremena u kome je posao trebalo obaviti, čime su učinili povredu radne obaveze utvrđenu odredbom tačke 14. ugovora o radu, odnosno odredbom člana 50. Pravilnika o radu tuženog, zbog čega su ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu iz člana 179. tačka 2) Zakona o radu. Posebno drugostepeni sud ističe da nisu od uticaja navodi tužilaca da su usmeno odobrenje za nastavak radova dobili od DD kao inženjera gradilišta, s obzirom da je tokom postupka utvrđeno da je ovlašćena da kao rukovodilac tehničkog sektora tužiocima izda odobrenje za nastavak radova isključivo bila VV.

Izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova prihvata i Vrhovni kasacioni sud, nalazeći da su kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi, pravilnom primenom materijalnog prava izveli zaključak da je tužbeni zahtev tužilaca neosnovan.

Naime, odredbom člana 179. tačka 2) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 32/13), propisano je da poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to: ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu. Pravilnikom o radu tuženog u odredbi člana 50. propisano je da zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ako svojom krivicom učini, između ostalih, i neke od sledećih povreda radnih obaveza: neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih dužnosti, nezakonito raspolaganje sredstvima poslodavca, neodgovorno i necelishodno korišćenje sredstava rada, zloupotreba položaja i prekoračenje datog ovlašćenja. Navedene povrede radnih obaveza propisane su i ugovorima o radu tužilaca.

U konkretnom slučaju, opisanom radnjom koja je tužiocima osporenim rešenjima stavljena na teret, tužioci su postupili suprotno svojoj obavezi propisanoj ugovorom o radu i suprotno odredbama Zakona o radu i Pravilnika o radu tuženog, te su neblagovremeno, nesavesno odnosno nemarno izvršavali radne obaveze i naložene radne zadatke, nezakonito su raspolagali sredstvima poslodavca, odnosno neodgovorno i necelishodno koristili sredstva rada, pa su pravilno nižestepeni sudovi ocenili da su ispunjeni uslovi za otkazni razlog u smislu člana 179. tačka 2) Zakona o radu. Skrivljena povreda radne obaveze i radne discipline jesu opravdani razlozi za otkaz ugovora o radu zaposlenom od strane poslodavca.

Neosnovani su navodi revizije da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo. Opisano ponašanje tužilaca, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, predstavlja skrivljene povrede radnih obaveza, utvrđenih opštim aktom odnosno ugovorom o radu, koje su im osporenim rešenjima stavljene na teret, odnosno osnov za primenu otkaznog razloga, pa su pravilno nižestepeni sudovi zaključili da su ispunjeni zakonom i ugovorom propisani uslovi za otkaz ugovora o radu tužilaca, što osporeno rešenje o otkazu čini zakonitim, a zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu neosnovanim.

Revident ponavlja navode koji su isticani u žalbi, a koje je drugostepeni sud pravilno ocenio, te se revizijskim navodima ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, kao i na selektivnu ocenu izvedenih dokaza koja se takođe tiče pravilnosti utvrđenog činjeničnog stanja, pa ih ovaj sud nije ispitivao, budući da se utvrđeno činjenično stanje revizijom ne može pobijati u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom procesnih ovlašćenja iz člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija,

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić