Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž1 3230/17 od 08.02.2019. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovane žalbe tužilje i tuženog i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 4484/13 od 08.02.2017. godine u stavu prvom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 4484/13 od 08.02.2017. godine, u stavu drugom, petom i šestom izreke i predmet u tom delu vraćen istom sudu na ponovno suđenje.

Protiv stava prvog izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravnosnažnu presudu, u pobijanom delu, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20) i utvrdio da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti a u postupku pred drugostepenim sudom nije bilo propusta u primeni ili pogrešne primene neke od odredbi Zakona o parničnog postupku, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, na koju revident u reviziji neosnovano ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je radni odnos kod tuženog zasnovala ugovorom o radu broj .. od 23.02.2012. godine, na radnom mestu „...“. Ponudom broj .. od 08.08.2013. godine, tuženi je tužilji ponudio izmenu ugovorenih uslova rada zaključenjem aneksa ugovora o radu, na osnovu kog je tužilji ponuđen premeštaj na poslove ... . U ponudi je navedeno da je razlog za ponudu premeštanje na drugi odgovarajući posao zbog potrebe procesa rada i organizacije usled smanjenog obima posla, ekonomskih uslova poslovanja, a sve u cilju održavanja likvidnosti preduzeća. Tužilja je odbila da sa tuženim zaključi aneks ugovora o radu na osnovu navedene ponude, pa joj je tuženi, rešenjem o otkazu ugovora o radu broj .. od 18.09.2013. godine, otkazao ugovor o radu broj .. od 23.03.2012. godine, u smislu odredbe člana 179. stav 1. tačka 7. i člana 192. Zakona o radu. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog broj .. od 01.02.2013. godine, pod tačkom 3.6, navedeni su poslovi ..., za koje se traži visoka stručna sprema pravnog smera, poznavanje rada na računaru, tri godine radnog iskustva na istim poslovima i znanje engleskog jezika. Za radno mesto ... je pod tačkom 4.2 predviđena srednja stručna sprema ili viša stručna sprema, ili visoka stručna sprema ... ili ... smera, rad na računaru, minimum jedna godina radnog iskustva na sličnim poslovima i znanje engleskog jezika.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tužilji radni odnos kod tuženog prestao nezakonitom odlukom, pa su pravilno tuženog obavezali da je vrati na rad i da joj naknadi štetu u visini izgubljene zarade, koja joj pripada na osnovu ugovora o radu.

Odredbom člana 171. stav 1. tačke 1, 2. i 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 75/2014), propisano je da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovornih uslova rada – aneks ugovora, radi premeštaja na drugi odgovarajući posao zbog potrebe procesa i organizacije rada, radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca, u skladu sa članom 173. istog zakona. U stavu 2. istog člana zakona, propisano je da se odgovarajućim poslom smatra posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu. Na osnovu odredbe člana 172. stav 1. Zakona o radu, uz ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu, poslodavac je dužan da zaposlenom, u pisanom obliku, dostavi razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude. Član 191. stav 1. Zakona o radu propisuje pravne posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa tako što ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog, odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio.

U konkretnom slučaju, ponuda za izmenu ugovorenih uslova rada zaključenjem aneksa ugovora o radu, koju je tuženi tužilji dostavio dana 08.08.2013. godine, ne sadrži konkretizovane i jasno izložene razloge koji su uslovili premeštaj tužilje na drugo radno mesto. Razlozi za izmenu ugovora o radu, na osnovu odredbe člana 171. stav 1. tačka 1. i 172. stav 1. Zakona o radu, moraju da budu rezultat stvarne i realne potrebe procesa i organizacije rada, a ponuda za zaključenje aneksa ugovora o radu mora da sadrži razloge koji su uslovili premeštanje zaposlenog na drugo radno mesto. Ti razlozi moraju biti konkretizovani navođenjem činjenica iz kojih proizlazi potreba procesa i organizacije rada, pri čemu je nužno navesti konkretne činjenice koje opravdavaju premeštanje. Ponuda za zaključenje aneksa ugovora o radu radi premeštaja na drugo radno mesto „zbog potrebe procesa i organizacije rada“, predstavlja uopštenu formulaciju pošto ne sadrži obrazloženje razloga koji su, u konkretnom slučaju, uslovili ponudu tuženog za raspoređivanje tužilje na drugo radno mesto. Izostanak konkretizacije razloga za premeštaj tužilje na drugi posao zbog potrebe procesa i organizacije rada, čini osporeno rešenje nezakonitim.

Neosnovani su navodi revizije tuženog da je on, u spornoj situaciji, postupio u svemu saglasno Zakonu o radu, jer se, odbijanjem tužilje da zaključi aneks ugovora o radu, stekao zakonski osnov za otkaz ugovora o radu iz odredbe člana 179. stav 1. tačka 7. Zakona o radu. Suprotno tim navodima revizije tuženog, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu tužilji, jer je tuženi, kao poslodavac, bio dužan da tužilji obrazloži koje su to promene u procesu organizacije rada dovele do toga da joj ponudi premeštaj na drugo radno mesto, a nije tako postupio. Potpuna obaveštenost zaposlenog o svim činjenicama koje se tiču njegovih prava i obaveza u radnom odnosu kod poslodavca, neophodna je kao uslov da zaposleni ima mogućnost da prilagodi svoje ponašanje kako bi izbegao nastupanje štete. Revident u reviziji ukazuje da je tužilji bilo poznato da on ima problem poslovanja u postojećim ekonomskim uslovima i da je dovedena u pitanje njegova likvidnost. To međutim ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane odluke, jer je tuženi bio dužan da, u ponudi tužilji za izmenu ugovorenih uslova rada zaključenjem aneksa ugovora o radu, navede konkretne i obrazložene razloge za njen premeštaj na drugo radno mesto, navođenjem činjenica iz kojih proizlazi potreba procesa i organizacije rada, što ovde nije slučaj, a zbog čega je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu, nezakonito. Posledica nezakonitog prestanka radnog odnosa tužilji je obaveza tuženog da je vrati na rad i da joj isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade, na osnovu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu, pa revident u reviziji neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka, jer je doneta u smislu odredbe člana 153. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić