U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Jasminke Stanojević, članova veća, u radnom sporu tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik advokat Predrag Savić iz ..., protiv tuženog JKP GSP „Beograd“ iz Beograda, čiji je punomoćnik advokat Zoran D. Popović iz ..., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br. 3242/14 od 01.04.2015. godine, u sednici održanoj 09.12.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br. 3242/14 od 01.04.2015. godine u delu stava prvog izreke kojim je potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 br.3761/11 od 16.06.2014. godine u stavu prvom i trećem izreke, kao i u stavu drugom izreke.

PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br. 3242/14 od 01.04.2015. godine u delu stava prvog izreke i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 br.3761/11 od 16.06.2014. godine u stavu drugom izreke tako što se obavezuje tuženi JKP GSP „Beograd“ iz Beograda da vrati tužilju AA iz ... na rad u roku od osam dana od prijema ove presude, dok se u ostalom delu tužbeni zahtev odbija.

OBAVEZUJE SE tužilja da tuženom naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 16.500,00 dinara u roku od osam dana od prijema ove presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 br. 3761/11 od 16.06.2014. godine, poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog br.... od 08.02.2007. godine (stav 1). Tuženi je obavezan da tužilju vrati na rad na poslove vozača tramvaja (stav 2). Obavezan je i da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 405.000,00 dinara (stav 3).

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br. 3242/14 od 01.04.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda (stav 1). Zahtev tužilje za naknadu troškova nastalih u drugostepenom postupku je odbijen (stav 2).

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je dostavila odgovor na reviziju tuženog.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 399. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 sa izmenama i dopunama) i utvrdio da je revizija tuženog delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Na druge povrede postupka kao revizijski razlog se u reviziji ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog na poslovima vozača tramvaja, po ugovoru o radu od 08.09.1998. godine i aneksima od 01.03.1999, 26.04.2002. i 20.10.2005. godine. Tuženi je rešenjem od 08.02.2007. godine otkazao tužilji ugovor o radu sa zaključenim aneksima iz razloga što dana 08.10.2006. godine, kada je po rasporedu upravljala tramvajem gar.br.... na liniji ... u vremenu od 04,35 do 11,18 časova, krećući se ulicom ... u smeru ka terminusu „...“, nije držala potrebno odstojanje u odnosu na tramvaj koji se kretao ispred njenog, usled čega je neposredno po polasku sa terminusa „...“ prednjim delom tramvaja kojim je upravljala udarila u zadnji deo tramvaja gar.br.... koji se zaustavio na šinama, čime je prouzrokovala materijalnu štetu na oba tramvaja u ukupnom iznosu od 146.528,00 dinara. Prema obrazloženju iz otkaznog rešenja, tužilja je takvim radnjama postupala protivno članu 99. Pravilnika o obavezama saobraćajnog osoblja kod tuženog i učinila povrede radne obaveze iz člana 179. u vezi tačke 4, pod 3) i 4) Aneksa br.1, Ugovora o radu, opisane kao nesavesno ili nekvalitetno ili neblagovremeno obavljanje poslova ili postupanje protivno odredbama zakona, opštim aktima tuženog i drugim pravilima službe, kao i nanošenje materijalne štete preduzeću u visini tri prosečne zarade isplaćene prema poslednjem podatku službe obračuna i raspodele. Vršilac dužnosti generalnog direktora tuženog je na osnovu informacija o odvijanju saobraćaja i izveštaja o saobraćajnoj nezgodi na dan 08.10.2006. godine, kao i zapisnika MUP-a o izvršenom uviđaju od 08.10.2006. godine, istoga dana saznao za ovaj događaj i način na koji se odigrao, njegove učesnike i nastalu materijalnu štetu. Posle sprovedenih radnji od strane stručnih službi tuženog, direktoru je 23.11.2006. godine, dostavljena informacija sa prijavom o učinjenoj povredi radne obaveze i predlogom da se tužilji otkaže ugovor o radu. Tužilji je 06.12.2006. godine, dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz.

Polazeći od utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su zaključili da je otkaz ugovora o radu dat tužilji iz razloga predviđenog u članu 179. tačka 2. Zakona o radu rešenjem donetim po proteku roka od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, propisanog članom 184. stav 1. istog zakona. Zato su usvojili tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu i za vraćanje tužilje na rad na poslove vozača tramvaja.

Neosnovani su navodi i razlozi revizije tuženog kojima se pobijaju nižestepene presude u pogledu odluke o usvajanju zahteva za poništaj rešenja o otkazu tužiocu ugovora o radu. Ova odluka sudova zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava sadržanog u odredbi člana 184. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/2005 i 61/2005).

Navedenom odredbom propisan je rok u kojem poslodavac može zaposlenom dati otkaz ugovora o radu, između ostalih označenih razloga, i zbog skrivljene povrede radne obaveze (član 179. tačka 2). Taj rok iznosi tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza odnosno šest meseci od dana nastupanja tih činjenica. Subjektivni rok je vezan za saznanje za relevantne činjenice a objektivni rok za njihov nastanak i predstavlja okvir u kojem se može upotrebiti subjektivni rok. Protekom subjektivnog roka prestaje mogućnost za davanje otkaza, bez obzira da li je ili nije istekao i objektivni rok od dana nastanka činjeničnog osnova otkaznog razloga.

Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilno zaključivanje nižestepenih sudova da je dan saznanja tuženog za činjenice koje su bile osnov za davanje otkaza tužilji dan kada je generalni direktor službenom informacijom (šefa saobraćaja odnosno otpravnika) obavešten o saobraćajnoj nezgodi kao događaju u kojem je učestvovala tužilja, o njenim radnjama i nastaloj šteti na vozilima tuženog. Taj dan se poklapa sa danom nastanka samog događaja (08.10.2005. godine). Tada je direktor tuženog kao službeno lice ovlašćeno za davanje otkaza saznao za činjenice koje su osnov otkaza jer predstavljaju elemente učinjene povrede, za tužioca kao učinioca i za nastalu materijalnu štetu.

Pravilno su sudovi ocenili da se početak subjektivnog roka ne može računati od dana kada je direktoru posle sprovedenih radnji stručnih službi tuženog dostavljena informacija sa prijavom o učinjenoj povredi radne obaveze i predlogom za izricanje disciplinske mere otkaza. O tome je drugostepeni sud, povodom navoda žalbe, izneo pravilnu ocenu. I po shvatanju revizijskog suda, postupak utvrđivanja odgovornosti zaposlenog predviđen opštim aktom poslodavca i njegovo trajanje ne mogu da produže prekluzivni rok propisan odredbom člana 184. stav 1. Zakona o radu za davanje otkaza, pa ni subjektivni rok koji teče u okviru objektivnog roka a vezan je za momenat saznanja za činjenični događaj koji je osnov za davanje otkaza. U pitanju je strog zakonski rok koji se ne može ni produžavati ni skraćivati.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju momenat saznanja svih nadležnih rukovodilaca, pa i generalnog direktora tuženog poslodavca, poklapa se sa nastankom događaja. Sve aktivnosti na utvrđivanju uzroka događaja i odgovornosti tužilje mogle su biti preduzete u okviru propisanog subjektivnog roka. Kako je tuženi imao mogućnost da postupak otkaza ugovora o radu okonča u okviru roka od tri meseca od dana nastanka događaja koji odgovara danu saznanja za činjenice koje su osnov otkaza, ne postoji zakonski i opravdan razlog za produženje roka u kojem poslodavac može da donese rešenje o otkazu ugovora o radu u smislu člana 184. stav 1. Zakona o radu iz razloga predviđenog u članu 179. tačka 2. ovog zakona. Istekom ovog roka nastupila je prekluzija u pogledu mogućnosti otkazivanja, zbog čega je u konkretnom slučaju tužilji nezakonito otkazan ugovor o radu, pa je pravilnom primenom materijalnog prava nižestepenim presudama to rešenje poništeno.

Kao pravna posledica poništaja nezakonitog otkaza ugovora o radu, nastala je obaveza tuženog poslodavca da tužilju na njen zahtev vrati na rad, u skladu sa odredbom člana 191. stav 1. Zakona o radu. Raspoređivanje zaposlenog na određene poslove prema vrsti i stepenu njegove stručne spreme nalazi se u sferi autonomnog delovanja poslodavca, u skladu sa zakonom, aktom o sistematizaciji i potrebama procesa i organizacije rada. Tuženi poslodavac je posle poništaja nezakonitog otkaza dužan da tužilju reintegriše u proces rada i vrati joj sva prava na rad i po osnovu rada, a pre svega i po pravilu da je rasporedi na poslove njenog ranijeg radnog mesta. Tek ukoliko to iz nekog objektivnog i zakonitog razloga ne bi bilo moguće (ako je radno mesto ukinuto) može da je rasporedi na druge poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi i radnoj sposobnosti. Zbog toga tužbeni zahtev da se tuženi poslodavac obaveže da tužilju rasporedi na poslove vozača tramvaja, koje je obavljala u trenutku otkaza, ne može da uživa sudsku zaštitu. Osnovan je međutim zahev da se tuženi obaveže da tužilju vrati na rad. Zbog toga je u navedenom delu revizija tuženog osnovana i pobijana presuda preinačena.

Pravilna je odluka o troškovima postupka koja je doneta na osnovu čl. 153, 154. i 163. st. 1. i 2. ZPP. Tužilji je dosuđena naknada stvarnih i potrebnih troškova za vođenje postupka, koji su specificirano navedeni u obrazloženju prvostepene presude.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je delimično odbio a delimično usvojio reviziju i preinačio pobijanu presudu, odlučivši na osnovu čl. 414. stav 1. i 416. stav 1. ZPP kao u izreci ove presude.

Vrhovni kasacioni sud je delimično usvojio reviziju i preinačio nižestepene presude, na osnovu člana 165. stav 2. ZPP tuženom je dosudio naknadu troškova revizijskog postupka, za sastav revizije od strane advokata, u visini srazmernoj uspehu, primenom Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić