.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1643/2022
09.02.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Dramićanin, advokat iz ..., protiv tužene Zemljoradničke zadruge „Ivanjica“ iz Ivanjice, čiji je punomoćnik Nikola Mrvošević, advokat iz ..., radi vraćanja na rad, naknade štete zbog izgubljene zarade i uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1578/21 od 08.12.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 09.02.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1578/21 od 08.12.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1578/21 od 08.12.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijene su, kao neosnovane, žalbe tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Ivanjici P1 87/16 od 24.10.2019. godine (pogrešno navedeno 24.10.2020. godine), u stavovima prvom, trećem, petom i šestom izreke, kojima je odbačena tužba u delu kojim je traženo da se obaveže tužena da tužioca vrati sa rad i da sa njim zaključi ugovor o radu na osnovu kog će tužilac biti raspoređen na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, radnoj sposobnosti, znanju i iskustvu, odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade štete isplati, za period od septembra 2013. godine zaključno sa septembrom 2016. godine, određene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate, sve bliže određeno u stavu trećem izreke prvostepene presude, odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tužena da u korist tužioca uplati kod nadležnog Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje doprinose za obavezno socijalno osiguranje za period od 28.01.2014. godine do 24.10.2019. godine i obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 12.564,75 dinara, rešenje Osnovnog suda u Ivanjici P1 87/16 od 10.01.2020. godine, kojim je odbijen kao neosnovan predlog tužioca za oslobađanje od plaćanja takse na tužbu i takse na preudu i dopunska presuda Osnovnog suda u Ivanjici P1 87/16 od 02.02.2021. godine, u stavu trećem izreke, kojim je konstatovano da se tužba u delu kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu, na ime naknade štete isplati, za period od septembra 2013. godine zaključno sa septembrom 2016. godine, određene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate, sve bliže određeno u stavu trećem izreke prvostepene dopunske presude, smatra povučenom. Stavom drugim izreke, odbijeni su kao neosnoivani zatevu tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi sa članom 441. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…18/2020, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese. (član 403. st.1.i 3.)
Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Međutim, odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 26.10.2016. godine, a preinačena podnseskom od 08.05.2019. godine. Na dan preinačenja tužbe, 1 evro je prema srednjem kursu Narodne banke Srbije iznosio 117,9918 dinara, pa vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude (842.035,00dinara) predstavlja dinarsku protivvrednost iznosa 7.136,39 evra.
Imajući u vidu da se tražena pravna zaštita ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a da vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
