.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1647/2023
07.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Mirjane Andrijašević i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Sabahudin Hajdarević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Uprave granične policije, Regionalni centar granične policije prema Crnoj Gori, Stanica granične policije Prijepolje, koju zastupa Državno pravobranilaštvo Odeljenje u Užicu, radi sprečavanja zlostavljanja na radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4718/22 od 12.01.2023. godine, u sednici održanoj 07.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4718/22 od 12.01.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4718/22 od 12.01.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Užicu P1 15/20 od 28.10.2022. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P1 15/20 od 15.11.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je tužilac pretrpeo zlostavljanje na radu kod tuženog, od strane pretpostavljenog BB, Načelnika Regionalnog centra prema Crnoj Gori, tako što je isti protiv tužioca podneo očigledno neosnovanu disciplinsku prijavu za tešku povredu službene dužnosti iz člana 157. stav 1. tačka 14. Zakona o policiji i to da je 11.06.2014. godine oko 19.00 časova propustio da izvrši graničnu kontrolu građanina Crne Gore, umanjivao nadoknadu zgradi zbog privremene sprečenosti za rad u periodu od 12.01.2018. godine do 22.04.2018. godine od 25.974,94 dinara, odbio da mu omogući da službenim vozilom otputuje od Prijepolja do Beograda radi službenog lekarskog pregleda, pored redovnih zdravstvenih pregleda i dva ciljana zdravstvena pregleda u Beogradu, organizovao da tužilac bude odveden službenim vozilom na pregled kod psihologa u Užicu kako bi potom organizovao dolazak psihologa i psihijatra iz Kraljeva koji su organizovali razgovor sa tužiocem u poslovnim prostorijama policije u Prijepolju na kolovratu koji razgovor je trajao oko četiri sata u prisustvu više policijskih službenika i zamenika komandira koji je bio prisutan i u Užicu i što je trećim licima govorio da je tužilac simulira da je bolestan što predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog koji izaziva strah i stvaranje neprijateljskog ponižavajućeg i uvredljivog okruženja, što pogoršava uslove rada i dovodi do toga da se tužilac izloluje i dovede do toga da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos, te da se zabrani svako dalje zlostavljanje tužioca odnosno ponavljanje zlostavljanja i obaveže tuženi da obezbedi izvršenje ove zabrane, odnosno spreči zlostavljanje u roku od osam dana od dana prijema presude pod pretnjom izvršenja kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede dostojanstva, časti i ugleda plati 300.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog pogoršanja zdravstvenog stanja plati 300.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete plati 27.000,00 dinara koju je pretrpeo snoseći troškove puta na službeni lekarski pregled sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom petim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova postupka plati 189.750,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4718/22 od 12.01.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP.
Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje zlostavljanja na radu tužioca, uz zahtev za sprečavanje daljeg zlostavljanja i isplatu naknade nematerijalne i materijalne štete, a pravnosnažnom odlukom odlučeno je odbijanjem tužbenog zahteva. Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni sud je ocenio da iz navoda revizije ne proizlazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, već da se osporava utvrđeno činjenično stanje. U konkretnom slučaju, odluka o traženoj zaštiti je uslovljena rezultatom raspravljanja i činjeničnim stanjem utvrđenim u postupku i zasnovana na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava.
Iz navedenih razloga, nema mesta odlučivanju o reviziji kao posebnoj, pa je primenom člana 404. ZPP, odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), pa je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 06.10.2020. godine, a pravnosnažna drugostepena presuda protiv koje je revizija izjavljena je doneta 12.01.2013. godine.
Članom 29. stav 1. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“ br. 36/10) propisano je da zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju od strane poslodavca sa svojstvom fizičkog lica ili odgovornog lica u pravnom licu može protiv poslodavca da podnese tužbu pred nadležnim sudom u roku iz člana 14. stav 2. ovog zakona, dok je članom 29. stav 4. istog zakona, između ostalog, propisano da je spor iz stava 1. ovog člana radni spor.
Prema članu 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je dozvoljena u parnicama iz radnih odnosa u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila o dozvoljenosti revizije. Iz navedenih razloga se u sporu radi utvrđenja zlostavljanja na radu, koji predstavlja radni spor, shodno primenjuju pravila o dozvoljenosti revizije iz člana 441. i člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U konkretnom slučaju, ne radi se o sporu o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa, pa kako pobijana vrednost predmeta spora zahtevane naknade štete od 627.000,00 dinara, ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP je odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
