.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1650/2015
24.09.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilje LJ.P., iz K., čiji je punomoćnik Z.V., advokat iz K., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Republički javni pravobranilac, Odeljenje u Požarevcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 3107/14 od 27.01.2015. godine, u sednici veća od 24.09.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 3107/14 od 27.01.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Požarevcu, Sudska jedinica Kučevo P1. br.92/2013 od 03.06.2014. godine, stavom prvim izreke tužena je obavezana da tužilji naknadi štetu u periodu od januara 2010. godine zaključno sa semtembrom 2012. godine, pojedinačne mesečne iznose navedene izrekom, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog mesečnog iznosa do isplate, i da joj na navedene iznose plati doprinose obaveznog osiguranja. Stavom drugim izreke tužena je obavezana da tužilji na ime povrede prava na pravično suđenje isplati 500.000,00 dinara i na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda 1.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje za isplatukamate na iznose dosuđene stavom drugim izreke počev od 18.02.2013. godine do 27.05.2014. godine. Stavom četvrtim izreke tužena je obavezana da tužilji naknadi parnične troškove u iznosu od 337.436,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 3107/14 od 27.01.2015. godine, stavom I izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je tužena obavezana da tužilji naknadi materijalnu štetu na ime manje isplaćene zarade za period od 01.01.2010. godine do 05.10.2012. godine, u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog mesečnog iznosa do isplate. Stavom II izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje da se tužena obaveže da joj naknadi nematerijalnu štetu za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda u iznosu od 1.000.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom; delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje i tužena je obavezana da joj naknadi štetu za pretrpljene duševne bolove zbog povrede prava na pravično suđenje u iznosu od 80.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.05.2014. godine do isplate, dok je za iznos od 420.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom po ovom osnovu tužbeni zahtev tužilje odbijen kao neosnovan. Stavom III izreke ukinuta je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je tužena obavezana na uplatu doprinosa obaveznog osiguranja, kao i rešenje o parničnim troškovima sadržano u stavu četvrtom izreke i u tom delu predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Zakonski zastupnik tužene je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava protiv drugostepene presude u delu stava II izreke kojim je preinačena prvostepena presuda i obavezana tužena da tužilji naknadi štetu za pretrpljene duševne bolove zbog povrede prava na pravično suđenje u iznosu od 80.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14) i utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.
U konkretnom slučaju, delimično preinačenje prvostepene presude ne može se smatrati preinačenjem u smislu člana 403. stav 2. ZPP, noveliranog članom 13. Zakona o izmenama i dopunama ZPP, prema kome je revizija uvek dozvoljena ako je prvostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka. Pobijanim delom drugostepene presude prvostepena presuda preinačena je samo u delu odluke o naknadi štete preko iznosa od 80.000,00 dinara do traženog iznosa od 1.000.000,00 dinara, s obzirom da je prvostepenom presudom iznos od 80.000,00 dinara već bio dosuđen za ovaj vid nematerijalne štete, pa bi pravo na reviziju po osnovu ovog preinačenja mogla koristiti samo tužilja.
Tužbom od 18.02.2013. godine tužilja je tražila naknadu materijalne i nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 3.318.679,00 dinara.
Budući da je drugostepena presuda doneta nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 55/14), na revizijski cenzus primenjuje se novelirana odredba člana 403. stav 3. ZPP, prema kojoj je revizija dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Budući da vrednost predmeta spora pobijanog dela od 80.000,00 dinara očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Snežana Andrejević,s.r.
