.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1651/2019
05.03.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Bojan Jović, advokat iz ... i Aleksandra Grujičić, advokat iz ..., protiv tuženog JP ''Elektroprivreda Srbije'' Beograd, Tehnički centar Kraljevo, Odsek za tehničke usluge Loznica, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2145/2018 od 19.11.2018. godine, u sednici održanoj 05.03.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2145/2018 od 19.11.2018. godine, tako što SE ODBIJA kao neosnovana žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Loznici P1 91/18 od 24.07.2018. godine.
OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu na ime troškova revizijskog postupka isplati 3.625,00 dinara, u roku od 15 dana.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Loznici P1 91/18 od 24.07.2018. godine, stavom prvim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu na ime dela neisplaćene otpremnine utvrđene rešenjem o isplati otpremnine zbog odlaska u penziju od 17.01.2017. godine, plati iznos od 61.611,30 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 18.01.2017. godine do isplate. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu na ime troškova postupka plati 37.100,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, dok je zahtev preko dosuđenog iznosa do traženog iznosa od 37.500,00 dinara odbijen.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2145/2018 od 19.11.2018. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Loznici P1 91/18 od 24.07.2018. godine i odbijen zahtev tužioca za isplatu razlike otpremnine u iznosu od 61.611,30 dinara, sa zakonskom kamatom od 18.01.2017. godine do isplate i zahtev za naknadu troškova postupka od 37.500,00 dinara, sa kamatom od izvršnosti do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pravilnost pobijane presude, u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, odlukom direktora tuženog od 13.03.2014. godine odobren je zajam zaposlenima u tom privrednom društvu, uz obavezu vraćanja zajma do prestanka radnog odnosa. Tom odlukom odobren je zajam i tužiocu, pa je tužena prilikom isplate otpremnine tužiocu zbog odlaska u penziju dana 17.01.2017. godine, iznos otpremnine umanjila za iznos od 61.611,50 dinara, koji predstavlja iznos neisplaćenog dela zajma. Odlukom nadzornog odbora tuženog od 15.12.2017. godine, zaposlenima u javnom preduzeću ''Elektroprivreda Srbije'' otpisan je dug po osnovu zajma koji je u cilju poboljšanja materijalnog položaja odobren zaposlenima prethodnom odlukom.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev sa obrazloženjem da je tužilac kome je preostali deo zajma odbijen od otpremnine, na taj način stavljen u neravnopravan položaj u odnosu na ostale zaposlene tuženog koji su ostali u radnom odnosu i za koje je tuženi doneo odluku o otpisu potraživanja po osnovu tog zajma. Osim toga, isplata otpremnine predstavlja obavezu poslodavca propisanu članom 119. Zakona o radu, koje se ni jedan zaposleni shodno članu 60. stav 4. Ustava Republike Srbije ne može odreći.
Po stanovištu drugostepenog suda, u vreme donošenja odluke tuženog o otpisu duga zaposlenih, tužilac više nije bio u radnom odnosu zbog čega njegov status nije uporediv sa statusom zaposlenih kod tuženog, pa je zbog toga preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.
Stanovište drugostepenog suda nije pravilno.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijana drugostepena presuda zasnovana je na pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Prema članu 119. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, poslodavac je dužan da u skladu sa opštim aktom isplati zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju.
Prema članu 60. stav 4. Ustava Republike Srbije, niko se ne može odreći prava na pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa.
U konkretnom slučaju, u rešenju o isplati otpremnine zbog odlaska u penziju tuženi je utvrdio pravo tužiocu na otpremninu i njenu visinu. U ovom rešenju nije naznačeno da će se taj iznos umanjiti ili prebiti za iznos zajma koji je tužiocu isplaćen u martu 2014. godine. Kako je rešenje tuženog postalo konačno jer ga tužilac nije pobijao, a ni tuženi stavljao van snage, to je tuženi bio u obavezi da tužiocu isplati otpremninu u visini koju je utvrdio svojim rešenjem. Otpremnina nije mogla biti prebijana za iznos odobrenog zajma. Potraživanje tužioca prema tuženom – isplata otpremnine i potraživanje tuženog prema tužiocu – isplata odobrenog zajma, nije podobno za prebijanje, jer se ne može zapleniti (član 341. stav 1. tačka 1. ZOO), imajući u vidu odredbu člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije.
Odluka o troškovima postupka doneta je pravilno na osnovu članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.
Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Tužiocu koji je uspeo sa revizijom, na osnovu člana 153, 154, 163. i 165. stav 2. ZPP, a prema važećoj AT i TT, dosuđeni su troškovi revizijskog postupka u iznosu od 33.625,00 dinara i to za sastav revizije 12.000,00 dinara, za sudsku taksu na reviziju 8.650,00 dinara i sudsku taksu na revizijsku presudu 12.975,00 dinara.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
