U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Kozomara, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Pošta Srbije“ Beograd, čiji je punomoćnik Dragan Gojković, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3130/22 od 22.12.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 30.11.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3130/22 od 22.12.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 3050/2021 od 17.05.2022. godine, odbačena je tužba u delu tužbenog zahteva kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da tužioca vrati na poslove koji odgovaraju vrsti i stepenu stručne spreme, te radnom iskustvu tužioca (stav prvi izreke). Odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje o prestanku radnog odnosa i otkazu ugovora o radu broj ...-.../...-.../... od 15.07.2002. godine, sa pripadajućim aneksima ugovora o radu del broj ...-.../... od 10.11.2021. godine, te tuženi obaveže da tužioca reintegriše i vrati na rad, kao i da tužioca prijavi na obavezno socijalno osiguranje i dostavi mu dokaz u vidu kopije prijave na osiguranje u skladu sa Zakonom o radu (stav drugi izreke). Obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 52.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate u roku od 8 dana od dana pravnosnažnosti presude (stav treći izreke).

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3130/22 od 22.12.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 3050/21 od 17.05.2022. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. Zakona parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/22 ... 18/20), Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz navedene zakonske odredbe, koja bi mogla predstavljati osnov za uvažavanje revizije tužioca nema. Revizijom se ukazuje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredbe člana 374. stav 2. tačka 12., ali ta povreda nije dozvoljen revizijski razlog iz člana 407. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog i raspoređen na radno mesto ..., u radnoj jedinici ..., Pošta III – Pošta ... ..., a na osnovu Ugovora o radu od 15.07.2022. godine. Utvrđeno je da je presudom Višeg suda u Novom Sadu K 26/18 od 14.10.2019. godine tužilac oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela omogućavanje uživanja opojne droge u pokušaju iz člana 247. stav 2. u vezi stava 1. u vezi sa članom 30. Krivičnog zakonika i krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, s tim što je određeno da će se ista izvršiti tako što će tužilac kaznu izdržavati u prostorijama u kojima stanuje uz primenu elektronskog nadzora i na taj način što ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim Zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija. Dana 01.09.2021. godine, tužilac je podneo molbu tuženom kojom je tržio da mu tuženi da saglasnost da se presuda koja je doneta može izvršiti za vreme radnog vremena.

Direktor RJ ... je dana 17.09.2021. godine dao predlog za otkaz ugovora o radu ovde tužiocu, u kome je navedeno da RJ ... predlaže da se donese rešenje o otkazu ugovora o radu koji je tužilac zaključio sa tuženim, s obzirom da su se za to stekli uslovi iz člana 176. stav 1. tačka 3. Zakona o radu. Navedeno je da se tužilac 01.09.2021. godine obratio Radnoj jedinici ... sa molbom za saglasnost tuženog da radi na radnom mestu ... u Pošti III – Pošta ... ... za vreme kućnog zatvora, s obzirom da je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, a koja će se izvršiti u prostorijama u kojima stanuje uz primenu elektronskog nadzora. RJ ... je stupio u konktakt sa poverenikom za izvršavanje vanzavodskih sankcija i mera i pribavio pismenu informaciju o tome da će se dana 30.09.2021. godine pristupiti izvršenju izrečene kazne, te da je iz tog razloga predloženo da se tužiocu zbog postojanja opravdanih razloga otkaže ugovor o radu.

Početak izvršenja predmetne kazne (koju bi trebao da počne 30.09.2021. godine) je najpre odloženo zbog odlaska tužioca na operaciju, potom ponovo odloženo zbog oporavka tužioca nakon operacije, te je Uprava za izvršenje krivičnih sankcija dana 04.11.2021. godine obavestila tuženog da je tužilac započeo izdržavanje kućnog zatvora sa elektronskim nadzorom dana 03.11.2021. godine. Nakon tog dana 10.11.2021. godine tuženi je doneo rešenje o prestanku radnog odnosa i otkaz ugovora o radu ovde tužiocu sa pripadajućim aneksima na osnovu koga je tužiocu, nezavisno od njegove volje i volje poslodavca sa 03.11.2021. godine (kao danom stupanja na izdržavanje kazne zatvora) prestao radni odnos i sva prava po osnovu rada. U obrazloženju rešenja je navedeno da je direktor RJ ... dostavio predlog za otkaz ugovora o radu iz razloga što je presudom Višeg suda u Novom Sadu K 26/18 dana 14.10.2019. godine tužilac oglašen krivim za krivična dela iz člana 247. stav 2. u vezi stava 1. u vezi sa članom 30. KZ i krivičnog dela iz člana 246a stav 1. KZ i osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, s tim da je odrđeno da će se ista izvršiti tako što će je tužilac izdržavati u prostorijama u kojima stanuje uz primenu elektronskog nadzora. Navedeno je da je poverenik za izvršenje vanzavodskih sankcija dana 04.11.2021. godine tuženom dostavio obaveštenje da je tužilac započeo izdržavanje kazne kućnog zatvora sa elektronskim nadzorom počev od 03.11.2021. godine, te da su u postupku donošenja rešenja cenjeni svi raspoloživi materijalni dokazi, te utvrđeno da je tužilac osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine zbog koje mere mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od 6 meseci, pa kako je u slučaju prestanka radnog odnosa nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca radni odnos prestaje čim nastane činjenica za koju Zakon o radu vezuje prestanak prava i obaveza i odgovornosti zaposlenog i poslodavca i da postoji osnov za prestanak radnog odnosa zaposlenog ocenjuje prema danu stupanja za izdržavanje kazne zatvora, te da stoga postoji opravdan razlog da se tužiocu otkaže ugovor o radu i da mu prestane radni odnos sve u skladu sa odredbom člana 176. stav 1. tačka 3. Zakona o radu. Tužilac je navedeno rešenje primio 18.11.2021. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su odlučili da je tužba tužioca u delu zahteva kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da ga vrati na poslove koji odgovaraju vrsti i stepenu stručne spreme i njegovom radnom iskustvu nije dozvoljena i da tužbeni zahtev kojim je tražen poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanju na rad nije osnovan.

Neosnovani su navodi revidenta da je drugostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 176. stav 1. tačka 3. Zakona o radu, jer nije ispunjen uslov da zaposleni mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od 6 meseci. Revizija se iscrpljuje u tezi da tužilac nije upućen na izdržavanje kazne zatvora već kazne kućnog zatvora i da nije morao da bude odsutan sa rada u periodu dužem od 6 meseci, da je tuženi usvojio njegovu molbu da obavlja poslove svog radnog mesta iz ugovora o radu za vreme dok izdržava kaznu zatvora u trajanju od jedne godine u prostorijama u kojima stanuje uz primenu elektronskog nadzora, budući da nije osuđen zbog krivičnog dela u vezi sa radom, u smislu odredbe člana 24. stav 1. tačka 2. Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera („Službeni glasnik RS“ broj 55/2014 i 87/2018).

Odredbom člana 176. tačka 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 25/05...113/17) propisano je da zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od 6 meseci-danom stupanja na izdržavanje kazne.

Osnov prestanka radnog odnosa je u konkretnom slučaju odsutnost zaposlenog sa rada usled izdržavanja kazne zatvora, koja iziskuje prekid rada u trajanju dužem od 6 meseci. Kazna „kućnog zatvora“ je modalitet izvršenja kazne zatvora, koja je određena u skadu sa članom 45. Krivičnog zakonika, prema kom sud prilikom odmeravanja i izricanja kazne zatvora istovremeno može odlučiti o tome da učinilac krivičnog dela, kaznu zatvora izvrši u prostorijama u kojima stanuje. Tužiocu je izrečena kazna zatvora koja se izvršava u mestu stanovanja i time je ispunjen jedan od dva kumulativno određena uslova za prestanak radnog odnosa. Drugi uslov je da tužilac mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od 6 meseci. Zakonom o izvršenju vanzavodskih mera i sankcija („Službeni glasnik RS“ broj 55/21 i 87/2018) je predviđena mogućnost osuđenog da nastavi sa radom, čak i da po odobrenju Poverenika napušta prostorije u kojima izdržava kaznu, a sa ciljem obavljanja poslova,ukoliko je zaposleni. Isto tako, odredbom člana 9. stav 3. tačka 2. Pravilnika o načninu izvršenja vanzavodskih sankcija i mera i organizaciji i radu poverenika („Službeni glasnik RS“ broj 30/15) propisano je da okrivljeni podnosi molbu za dozvolu napuštanja prostorija u kojima stanuje , između ostalog i radi odlaska na posao (ako nije osuđen za krivično delo u vezi sa radom), a uz molbu osuđeni je dužan da dostavi pored ostalog i saglasnost poslodavca. Poslodavcu se ne nameće obaveza pristajanja na rad zaposlenog koji izdržava kaznu kućnog zatvora, pa tu saglasnost poslodavac nije ni morao dati. Dakle, poslodavac nije u obavezi da da saglasnost za rad zaposlenog u periodu izdržavanja kazne zatvora u prostorijama u kojima stanuje, pa u slučaju kada saglasnosti nema radni odnos prestaje u smislu odredbe člana 176. stav 1. tačka 3. Zakona o radu, danom stupanja na izdržavanje kazne.

Neosnovani su navodi revizije, da tuženi prilikom odlučivanja nije imao u vidu molbu tužioca, jer iz činjeničnog utvrđenja prvostepenog suda proizlazi da je tuženi u trenutku odlučivanja bio obavešten o molbi tužioca da nastavi da radi za vreme kućnog pritvora, ali je direktor tuženog, na predlog RJ ..., odlučio (bez formalne odluke o molbi tužioca) da tužiocu otkaže ugovor o radu, što i po stanovištu Vrhovnog suda pobijano rešenje ne čini nezakonitim.

Iz svega iznetog odlučeno je kao u izreci na osnovu odredbe člana 414. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković