U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudije dr Dragiše B. Slijepčevića, kao predsednika veća, sudije Branka Stanića i sudije Gordane Ajnšpiler Popović, kao članova veća, u parnici iz radnog odnosa po tužbi tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Mila Simić, advokat iz ..., protiv tužene Škole za osnovno ... obrazovanje BB u ..., koju zastupa punomoćnik Vojislav Milošević, advokat iz ..., radi poništaja odluke i rešenja, odlučujući o reviziji tužene koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 673/17 od 12.09.2017. godine, doneo je na sednici veća održanoj dana 04.04.2019. godine, sledeću

P R E S U D U

I USVAJA SE revizija tužene Škole za osnovno ... obrazovanje BB u ... .

II PREINAČAVA SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 673/17 od 12.09.2017. godine u delu u kome je preinačena presuda Osnovnog suda u Paraćinu – Sudska jedinica Ćuprija P1 – 69/16 od 19.11.2016. godine i poništena rešenje v.d. direktora tužene broj .. od 23.08.2013. godine, kao i odluka Školskog odbora broj ... od 16.09.2013. godine kao nezakoniti i u delu u kome je odlučeno o troškovima postupka, pa se presuđuje:

ODBIJA SE žalba tužioca AA iz ... a presuda Osnovnog suda u Paraćinu – Sudska jedinica Ćuprija P1 – 69/16 od 19.11.2016. godine POTVRĐUJE u prvom i trećem stavu izreke.

III OBAVEZUJE SE tužilac AA iz ... da plati troškove revizijskog postupka tuženoj Školi za osnovno ... obrazovanje BB u ... u iznosu od 33.000,00 dinara u roku od 8 dana od dana prijema presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Paraćinu – Sudska jedinica Ćuprija P1 br. 69/16 od 19.11.2016. godine, u stavu 1. izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se rešenje v.d. direktora tužene Škole za osnovno ... obrazovanje BB iz ... broj .. od 23.08.2013. godine i odluka Školskog odbora škole za osnovno obrazovanje BB iz ... broj ... od 16.09.2013. godine, ponište kao nezakoniti, kao neosnovan. Stavom 2. izreke je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženu da ga vrati u roku od osam dana na rad, kao neosnovan. Stavom 3. izreke je obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 198.000,00 dinara, u roku od osam dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 673/17 od 12.09.2017. godine u stavu prvom izreke je odbijena kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Paraćinu – Sudska jedinica Ćuprija P1 69/16 od 19.11.2016. godine u stavu drugom izreke. Zatim je u stavu dva, preinačena prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke, tako da je usvojen tužbeni zahtev tužioca i poništena rešenja v.d. direktora tužene broj .. od 23.08.2013. godine, kao i odluka Školskog odbora broj .. od 16.09.2013. godine kao nezakoniti. Obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 106.250,00 dinara.

Protiv navedene drugostepene odluke, tužena preko punomoćnika iz rada advokata je blagovremeno izjavila reviziju bitne povrede odredaba iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u skladu sa odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) i utvrdio da je revizija tužene osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa tuženom školom zaključio ugovor o radu broj .. dana 30.04.2013. godine za obavljanje poslova v.d. direktora tužene, na određeno vreme počev od 29.04.2013. godine pa najdalje do 29.10.2013. godine. Ovaj ugovor je u ime tužene potpisan od strane predsednika Školskog odbora tužene. Školski odbor tužene je potom doneo odluku broj ./. dana 26.07.2013. godine kojom je utvrđeno da tužiocu prestaje dužnost direktora dana 26.07.2013. godine. Ovu odluku tužilac nije osporavao u upravnom postupku i ta odluka je konačna. Nakon toga, novi vršilac dužnosti direktora tužene je tužiocu raskinuo ugovor o radu broj .. od 30.04.2013. godine kao i rešenje o plati od 30.04.2013. godine, rešenjem broj .. od 23.08.2013. godine. Postupajući po prigovoru, Školski odbor je odbio kao neosnovan prigovor tužioca na rešenje direktora tužene odlukom broj .. od 16.09.2013. godine, tako da sada tužilac u sporu traži da se poništi rešenje tužene broj .. od 23.08.2013. godine koje je doneo v.d. direktora tužene i odluka Školskog odbora od 16.09.2013. godine, doneta po prigovoru tužioca na prethodno rešenje.

Prvostepeni sud je zaključio da je odluka školskog odbora tužene od 26.07.2013. godine kojom je tužilac razrešen dužnosti v.d direktora postala konačna a da su naknadno doneto sporno rešenje o raskidu ugovora i odluka po prigovoru, doneti na osnovu konačne odluke o prestanku funkcije v.d. direktora tužene pa stoga nisu nezakoniti. Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja i odluke.

Drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, kada je doneo odluku kojom je odbio zahtev tužioca. Drugostepeni sud je zaključio da v.d. direktor tužene nije bio ovlašćen da donese osporeno rešenje kojim raskida, odnosno otkazuje ugovor o radu tužioca, niti je Školski odbor mogao rešavati po prigovoru tužioca na rešenje v.d. direktora tužene, već je isključivo Školski odbor mogao, (koji je prethodno u ime tužene škole i zaključio ugovor o radu sa tužiocem i koji je razrešio dužnosti tužioca), doneti rešenje o otkazu ugovora o radu tužioca, koja odluka bi predstavljala konačan upravni akt. Kako je osporeno rešenje donelo neovlašćeno lice, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i poništio osporeno rešenje, s tim što je poništena i odluka školskog odbora, jer je ona akcesorne prirode. Pored navedenog, drugostepeni sud zaključuje da osporeno rešenje ne sadrži ni obrazloženje, a samim tim ni razloge zašto se sa tužiocem raskida ugovor o radu pre isteka roka na koji je zaključen, odnosno zašto mu se isti otkazuje, što nalazi da je takođe propust tužene, te je i to razlog zbog čega je preinačena odluka suda prvog stepena i poništeno sporno rešenje i odluka tužene.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovakav zaključak drugostepenog suda se ne može prihvatiti kao pravilan.

Osnovano se u reviziji tužene ističe da je drugostepeni sud u suštini ocenjivao zakonitost odluke za koju nije stvarno nadležan, a to je odluka o prestanku dužnosti direktora koju je doneo školski odbor 26.07.2013. godine. Pre svega, odluka o razrešenju tužioca dužnosti v.d. direktora tužene nije bila predmet tužbenog zahteva, tako da nije bilo potrebe, niti je sud imao ovlašćenja da komentariše zakonitost te odluke u smislu da li je odluka doneta uz saglasnost ministra ili nije, da li je zakonita ili nije. Ova odluka je konačna i trebalo je prihvatiti njeno pravno dejstvo i pravne posledice koje je ona proizvela, a ne tumačiti je drugačije nego što ona glasi i na osnovu takvog pogrešnog tumačenja ceniti pravilnost spornog rešenja i sporne odluke koji su predmet spora.

Nakon što je doneta odluka školskog odbora tužene 26.07.2013. godine, kojom je utvrđeno da je tužiocu kao v.d. direktoru prestala dužnost sa 26.07.2013. godine, osporenim rešenjem direktora škole broj .. od 23.08.2013. godine tužiocu je raskinut ugovor o radu i utvrđen prestanak radnog odnosa, a navedena odluka po prigovoru tužioca je potvrđena odlukom školskog odbora broj 236 od 16.09.2013. godine.

Prema redosledu donetih odluka i rešenja, proizlazi da je dana 23.08.2013. godine, kada je direktor škole pobijanim rešenjem raskinuo ugovor o radu tužiocu i utvrdio mu prestanak radnog odnosa, tužilac u tom trenutku nije bio na funkciji v.d. direktora škole. Stoga je pogrešno drugostepeni sud zaključio da v.d. direktora tužene nije bio ovlašćen da donosi osporeno rešenje kojim raskida, odnosno otkazuje ugovor o radu, već da je to mogao isključivo da učini Školski odbor, koji je prethodno u ime tužene škole zaključio ugovor o radu sa tužiocem, a potom ga i razrešio dužnosti. Tužena škola ima organe upravljanja i rukovođenja koji su organizovani u skladu sa zakonom i statutom. U Statutu škole su propisane nadležnosti organa upravljanja i to školskog odbora, direktora škole i drugih organa. Zato se nadležnost organa za donošenje odluka i rešenja mora ceniti u skladu sa odredbama statuta. Prema odredbi člana 97 Statuta direktor škole odlučuje o pravima obavezama i odgovornostima učenika i zaposlenih u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja. Školski odbor prema članu 90 Statuta, odlučuje o prigovorima na rešenje direktora.

Kada je odluka školskog odbora broj ../.. od 26.07.2013. godine, kojom je tužilac razrešen dužnosti v.d. direktora postala konačna i na osnovu nje doneto sporno rešenje i sporna odluka po prigovoru na rešenje, u toj situaciji se ne može prihatiti zaključak drugostepenog suda, da osporeno rešenje ne sadrži jasne razloge zbog čega je doneto. U osporenom rešenju je navedeno da je tužilac zasnovao radni odnos na radnom mestu v.d. direktora u školi počev od 29.04.2013. godine. Odlukom školskog odbora od 26.07.2013. godine razrešen je dužnosti. Zbog toga je doneto rešenje kojim se tužiocu raskida ugovor o radu. Nakon toga se tužilac vraća na svoje radno mesto profesora ... u VV gde je njegov radni odnos mirovao za vreme dok je obavljao dužnost v.d. direktora.

Prema izloženom, Vrhovni kasacioni sud zaključuje da su sporno rešenje tužene broj .. od 23.08.2013. godine, kao i odluka Školskog odbora broj .. od 16.09.2013. godine, doneti na osnovu konačne odluke o prestanku funkcije v.d. direktora tužene i da su doneti u skladu sa članom 63 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i članom 90 i 97 Statuta tužene, zbog čega je preinačio pobijanu drugostepenu presudu tako što je odbio žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu Osnovnog suda u Paraćinu – Sudska jedinica Ćuprija P1 – 69/16 od 19.11.2016 godine.

Tužena je uspela u postupku po reviziji te su joj dosuđeni troškovi revizijskog postupka, na osnovu opredeljenog troškovnika i to za sastav revizije po AT iznos od 33.000,00 dinara.

Na osnovu svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud na osnovu procesnih ovlašćenja iz člana 416. stav 1. i 165. Zakona o parničnom postupku je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija,

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić