Odlučujući o izjavljenoj reviziji, u smislu odredbe člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, učinjenu pred drugostepenim sudom, jer su drugostepenom presudom ocenjeni i obrazloženi bitni žalbeni navodi u smislu člana 396. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme po osnovu zaključenog ugovora o radu broj ...-.../... od 01.07.2003. godine, na radnom mestu „...“ u JPM ..., Radna jedinica ... „...“. Nakon izvršene vanredne kontrole dostave IX reona, u kom reonu je tužilac obavljao dostavu, utvrđene su nepravilnosti u radu tužioca koje su konstatovane zapisnikom o izvršenoj kontroli od 19.12.2012. godine. Utvrđeno je da tužilac, tokom decembra 2012. godine, korisnicima penzije BB, VV i GG nije isplatio penziju u iznosu od 12.974,04 dinara, odnosno iznos od 8.529,98 dinara kao i iznos od 9.774,27 dinara, već je novac zadržao za sebe i navedene novčane iznose korisnicima isplatio tek nakon njihove reklamacije. Takođe, tužilac nije isplatio novac po osnovu više uputnica korisniku DD, već je navedene novčane iznose zadržao za sebe, i isplatio ih je tek po prijemu reklamacija od strane korisnika; Zadržao je novac iz uputnice u iznosu od 6.000,00 dinara, upućene korisniku ĐĐ i koji je, takođe tek nakon reklamacije korisnika, vratio; nije isplatio novac korisniku EE u iznosu od 9.259,00 dinara na ime tuđe nege i pomoći, već je isti zadržao za sebe i po prijemu reklamacije isti vratio; uputnicu podnosioca JKP „Toplana Valjevo“ u iznosu od 39.400,00 dinara, upućenu korisniku ŽŽ, nije isplatio korisniku već je isti zadržao i tek nakon reklamacije podnosioca navedeni novčani iznos isplatio korisniku. Rešenjem tuženog od 21.12.2012. godine tužilac je udaljen sa rada, počev od 24.12.2012. godine, a najduže tri meseca. Rešenjem tuženog od 20.03.2013. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu, kao i aneks ugovora o radu zbog nepropisnog, nesavesnog i neblagovremenog izvršavanja radnih obaveza utvrđenih članom 98. Kolektivnog ugovora za JP PTT „Srbija“ jer je tužilac postupao suprotno odredbama čl. 98. i čl.101. Pravilnika o vršenju usluga u poštanskom saobraćaju i čl.55. i čl.58. Pravilnika o posebnim uslovima za obavljanje poštanskih usluga u JP PTT „Saobraćaja Srbija“ na taj način što uputnice – novčane pošiljke nije isporučio korisnicima u propisanom roku za isplatu istih već nakon 2 do 40 dana od dana zaduženja sa istima, i to tek nakon reklamacija korisnika. Tužilac je o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu upozoren pismenim aktom tuženog od 15.01.2013. godine, koje je primio i na isto se izjasnio.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu kao nezakonitog, kao i zahtev tužioca za vraćanje na rad.

Odredbom člana 179. stav 2. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to ako zaposleni nesavesno ili nemarno izvršava svoje radne obaveze.

Članom 98. tačka 1. Kolektivnog ugovora tuženog predviđeno je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom, na način i po postupku predviđenim zakonom, u slučaju da zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze – nepropisno, nesavesno ili neblagovremeno izvršavanje radnih obaveza.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe kao i odredbe Kolektivnog ugovora tuženog, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da su nižestepeni sudovi izveli pravilan zaključak da su se u radnjama tužioca stekla obeležja povrede radne obaveze, jer je kontinuirano tokom decembra 2012. godine nemarno, nesavesno i neblagovremeno obavljao svoje poslove, čime je svojom krivicom, svesno, ponašajući se suprotno utvrđenim obavezama iz opisa svog posla, kao i suprotno propisanoj proceduri načina uručivanja i isplate novčanih uputnica korisnicima, izvršio povredu radne obaveze u vidu neovlašćenog potpisivanja uputnica umesto korisnika, razduživanja istih i zadržavanja novčanih iznosa korisnika za sebe, a koje povrede su aktima tuženog propisane kao otkazni razlog, zbog čega je postojao opravdani razlog za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu i aneksa ugovora o radu, shodno odredbi člana 179. stav 2. tačka 2. Zakona o radu.

Stoga, nisu osnovani revizijski navodi tužioca kojima se osporava pravilna primena materijalnog prav. Tužilac je bio sposoban da shvati značaj svojih radnji i bio svestan da postupa suprotno aktima tuženog, ovo tim pre što je, zbog izvršenja istih povreda radnih obaveza tuženi je 16.04.2012. godine doneo rešenje kojim je tužiocu izdato upozorenje pred otkaz ugovora o radu, a nakon toga je tužocu izvršena i korekcija-umanjenje plate za 20% za mesec februar 2012.godine. Dakle, tužilac je bio upoznat sa svim pravilima rada kojih je dužan da se pridržava i primenjuje u radu, i nakon upozorenja pred otkaz te umanjenja plate, nastavio da postupa suprotno proceduri, što upućuje na zaključak da je bio svestan nedozvoljenosti takvog ponašanja, kao i da istim čini povredu radne obaveze za koju je znao da predstavlja otkazni razlog, a pri tom psihičko stanje tužioca nije uticalo niti umanjilo njegovu sposobnost da shvati značaj svojih radnji, to nema mesta poništaju rešenja o otkazu ugovora o radu kao nezakonitog.

Pravilno je tuženi, shodno odredbi člana 180. stav 1. Zakona o radu, sproveo postupak za utvrđivanje odgovornosti tužioca za učinjene povrede radnih obaveza koje su mu stavljene na teret, donošenjem pismenog upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu.

Imajući u vidu da je odbijen kao neosnovan zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, pravilno je odbijen i zahtev tužioca za vraćanje na rad, obzirom na akcesorni karakter zahteva.

Navodi revizije tužioca u pretežnom delu odnose se na sprovedeni dokazni postupak i ocenu dokaza te upućuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Takvi navodi nisu posebno razmatrani budući da u smislu člana 407. stav 2. ZPP ne predstavljaju dozvoljen revizijski razlog. Istovremeno istim se ne dovodi u sumnju pravilnost presuđenja i pravilna primena materijalnog prava.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić