Protiv drugostepene presude, tužilja izjavljuje blagovremenu i dozvoljenu reviziju. Reviziju izjavljuje zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu drugostepenu presudu na način propisan članom 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...55/14) i odlučio kao u izreci iz sledećih razloga:

Revizija tužilje nije osnovana.

Nižestepene presude nisu zahvaćene bitnom povredom iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. U pobijanoj presudi su dati jasni razlozi o svim odlučnim činjenicama koji nisu međusobno nejasni ni protivrečni, pa se stoga neosnovano tužilja u reviziji poziva na bitnu povredu iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme počev od 19.11.2007. godine na poslovima klaničnog radnika. Dana 11.02.2010. godine pretrpela je povredu na radu zbog koje je bila privremeno sprečena za rad u periodu od 11.02.2010. godine do 05.04.2010. godine. O privremenoj sprečenosti za rad tužilja je istog dana telefonskim putem obavestila A.Đ. zaposlenog kod tuženog u svojstvu direktora. Za vreme privremene sprečenosti za rad tuženi je tužilji isplaćivao naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvarivala da nije bila privremeno sprečena za rad. Praksa kod tuženog je bila da se radnicima koji su bili privremeno sprečeni za rad zbog povrede na radu i bez obzira na prirodu povrede isplaćuje zarada kao da su radili. Nakon povratka sa privremene sprečenosti za rad tužilja je došla kod tuženog kako bi donela dokumentaciju vezanu za povredu koju je zadobila, u cilju opravdanja odsustva i tom prilikom je tražila da joj se otkaže ugovor o radu. Tuženi poseduje obrasce o otkazu ugovora o radu koje je bilo potrebno popuniti. To je učinila B.G., zaposlena kod tuženog na poslovima operatera u proizvodnji. Nakon što je tužilja u prisustvu navedenih lica B.G. i Đ.A. potpisala navedeno pismeno, isto je overeno pečatom tuženog. Kako zakonski zastupnik tuženog u momentu potpisivanja pismena nije bila prisutna, potpis na rešenje je stavila istog dana kada se vratila iz B.. Zbog toga, otkaz ugovora o radu tužilji tada nije uručen već je primerak dat nekom od zaposlenih koji su joj otkaz ugovora o radu kasnije predali. Tužilji je radni odnos prestao dana 10.04.2010. godine, a otkaz ugovora o radu joj je uručen 29.04.2010. godine.

Prvostepeni sud usvaja tužbeni zahtev tužilje, poništava rešenje o otkazu ugovora o radu od 10.04.2010. godine koje je uručeno tužilji 29.04.2010.godine i obavezuje tuženog da tužilju vrati u radni odnos i rasporedi na odgovarajuće radno mesto sa obrazloženjem da je tužilja otkaz ugovora o radu potpisala prilikom zasnivanja radnog odnosa kod tuženog i da isti ne predstavlja izraz slobodne volje u datom momentu.

Drugostepeni sud u odluci o žalbi tuženog izražava drugačiji pravni stav. Pravni stav prema kome je otkaz ugovora o radu, izvršen u skladu sa odredbom člana 178. stav 1. Zakona o radu. Sledom tih razloga preinačuje prvostepenu presudu i odbija zahtev tužilje u celini.

Revident u revizijskim razlozima izražava suprotan pravni stav od izraženog stava drugostepenog suda. Pravni stav po kome je tužilja, prilikom zaključenja ugovora o radu potpisala blanko otkaz ugovora o radu i da je tužena taj isti blanko potpisani otkaz iskoristila nakon povratka tužilje sa bolovanja u situaciji kada tužilja nije htela da podnese zahtev za prestanak radnog odnosa.

Revizijski sud ne prihvata u reviziji izražene pravne stavove.

Članom 178. stav 1. Zakona o radu propisano je da zaposleni može poslodavcu pismeno otkazati ugovor o radu. U ovom slučaju tužilja je takvu izjavu dala i potpisala. Njena izjava nije bila iznuđena silom ili pretnjom niti je data u zabludi odnosno prevari. Osnov za prestanak radnog odnosa je sama izjava tužilje o raskidu radnog odnosa, tako da radniku radni odnos prestaje po zakonu nakon isteka otkaznog roka. I pod pretpostavkom da je tuženi već imao blanko potpisan otkaz ugovora o radu kako to navodi revident, isti je mogao biti iskorišćen u svakom momentu. U takvoj situaciji direktor tuženog A.Đ. ne bi zahtevao od tužilje da potpiše otkaz ugovora o radu ako je već postojao blanko potpisan takav otkaz, niti bi naložio B.G. da popuni obrazac o otkazu ugovora o radu i kasnije overi pečatom tuženog. Tužilja nije pružila dokaze za svoje navode da je prilikom zasnivanja radnog odnosa potpisala blanko otkaz ugovora o radu.

Ostalim navodima revizije tužilje se pravilnost zaključka drugostepenog suda da je ugovor o radu otkazan tužilji u svemu u skladu sa odredbom člana 178. stav 1. Zakona o radu ne dovodi u sumnju.

Sledom rečenog, na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović, s.r.