U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Vesne Stanković, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., ..., čiji je punomoćnik Momčilo Kijanović, advokat iz ..., protiv tuženog „Arriva Litas“ DOO iz Požarevca, čiji je punomoćnik Milivoje Sudimac, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2736/20 od 13.11.2020. godine, na sednici održanoj 01.09.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2736/20 od 13.11.2020. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Prvi osnovni sud u Beogradu, presudom P1 1310/2018 od 28.05.2020. godine, odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog br. .../... od 05.01.2015. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu br. ... od 01.11.2011. godine i da tužioca vrati na rad (stav prvi izreke). Odbacio je kao nedozvoljenu tužbu tužioca, u delu kojim je tražio da se obaveže tuženi da vrati tužioca na poslove ... u poslovnoj jedinici u ... (stav drugi izreke). Odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se obaveže tuženi da isplati tužiocu na ime naknade štete zbog izgubljene neto zarade za svaki mesec neto iznose od po 37.000,00 dinara, počev od 05.02.2015. godine do vraćanja na rad, sa zakonskom zateznom kamatom od 05.02.2015. godine i kamatom za svaki mesec počev od 05. u mesecu do vraćanja na rad, do konačne isplate i obaveže tuženi da za tužioca za svaki mesec, od 05.02.2015. godine do vraćanja na rad, na mesečni iznos od 37.000,00 dinara, uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje i to: doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu PIO, Filijala Beograd, doprinose za zdravstveno osiguranje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, Filijala Beograd i doprinose za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje, Filijala Beograd (stav treći izreke). Obavezao je tužioca da naknadi tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 180.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupanja uslova za izvršenje do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav četvrti izreke).

Apelacioni sud u Beogradu, presudom Gž1 2736/20 od 13.11.2020. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1310/18 od 28.05.2020. godine (stav prvi izreke). Odbio je kao neosnovane zahteve tužioca i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je blagovremeno podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14, 87/18 i 18/20) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti na osnovu člana 408. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu je osporenim rešenjem tuženog od 01.05.2015. godine, prestao radni odnos kod tuženog, otkazom ugovora o radu broj .... od 01.11.2011. godine, danom dostavljanja rešenja, zbog povrede radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 1. i 5. Zakona o radu i člana 7. tačka 3. alineja 1, 4. i 21. ugovora o radu od 20.03.2014. godine. Tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima ... na linijama ..., ..., ... i ... i u periodu od 15.09. do 25.09.2014. godine, nije poštovao red vožnje definisan rasporedom rada, te je imao odstupanja od planiranih i ostvarenih vremena polazaka autobusa, dok neke polaske nije ni ostvario. Donošenju osporenog rešenja je prethodilo upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 03.10.2014. godine, kao i rešenja od istog datuma o privremenom udaljenju sa rada, počev od 03.10.2014. godine. Tužilac je odbio da primi navedeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu i rešenje o udaljenju sa rada, zbog čega su 06.10.2014. godine istaknuti na oglasnoj tabli tuženog, u skladu sa službenom beleškom od istog datuma i rešenjem tuženog .../... od 06.10.2014. godine, na koje se upozorenje tužilac nije izjasnio. Sindikat se izjasnio na navode iz upozorenja u odgovoru od 18.10.2014. godine (tužba je podneta 03.03.2015. godine).

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava odbili tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio poništaj kao nezakonitog osporenog rešenja o prestanku radnog odnosa otkazom ugovora o radu, da se obaveže tuženi da vrati tužioca na rad, naknadi mu štetu na ime izgubljene zarade u određenim novčanim iznosima, uplati tražene doprinose na ime obaveznog socijalnog osiguranja i odbacili kao nedozvoljenu tužbu u delu tužbenog zahteva za vraćanje na određeno radno mesto.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) je propisano da, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze, a tačkom 5. ovog stava, ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Odredbom člana 7.3. alineja 1. Aneksa ugovora o radu, od 20.03.2014. godine je predviđeno da su povrede radnih obaveza zbog kojih poslodavac može otkazati ugovor o radu neblagovremeno, nemarno i nesavesno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza; alineja 4. nepoštovanje odredbi opštih i pojedinačnih akata i procedura poslodavca i alineja 21. nepoštovanje reda vožnje i brzine kretanja vozila.

U sporu iz radnog odnosa sud, zakonitost rešenja ceni sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, povrede pravila postupka i činjeničnog stanja iz osporenog rešenja.

Kako su u konkretnoj siutaciji utvrđene činjenice na kojima je zasnovano osporeno rešenje, (da tužilac nije poštovao red vožnje definisan rasporedom rada, imao je odstupanja od planiranih i ostvarenih vremena polazaka autobusa, dok neke polaske nije ostvario i na taj način nesavesno i nemarno izvršavao radne obaveze), a koje je doneto u zakonom regulisanom postupku, imajući u vidu da je donošenju osporenog rešenja prethodilo upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu i člana 7.3 alineja 1, 4. i 21. Aneksa ugovora o radu od 20.03.2014. godine, u smislu člana 180. Zakona o radu zbog učinjene povrede radne obaveze, to su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje da upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu nije uručeno tužiocu, da nije odbio prijem istog, kao i da nije dostavljeno na njegovu adresu, s obzirom na utvrđeno da je tužilac odbio da u prostorijama tuženog lično preuzme i potpiše prijem navedenog upozorenja, o čemu je tuženi sačinio službenu belešku i upozorenje, zajedno sa rešenjem o udaljenju tužioca sa rada, objavljeno na oglasnoj tabli tuženog, u skladu sa rešenjem tuženog od 06.10.2014. godine i po proteku roka od osam dana od dana objavljivanja skinuto sa oglasne table, zbog čega se smatra uredno dostavljenim.

Odredbom člana 185. stav 2. Zakona o radu je propisano da, rešenje mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog. Odredbom stava 3. ovog člana da, ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi rešenje u smislu stava 2. ovog člana, dužan je da o tome sačini pismenu belešku. Odredbom stava 4. ovog člana da, u slučaju iz stava 3. ovog člana, rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim.

Upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu dostavlja se zaposlenom u skladu sa odredbama člana 185. Zakona o radu, kojim je propisan postupak dostavljanja akta o otkazu ugovora o radu.

U konkretnoj situaciji nije bilo neophodno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu dostavljati na adresu prebivališta tužioca, shodno odredbi člana 185. stav 2. Zakona o radu, s obzirom na to da je tužilac odbio da u prostorijama tuženog primi upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, zbog čega je isto objavljeno na oglasnoj tabli tuženog, u smislu odredbi člana 185. stav 4. Zakona o radu, prema rešenju tuženog i službenoj belešci od 06.10.2014. godine.

Kako je pravilno odbijen tužbeni zahtev tužioca radi poništaja osporenog rešenja o prestanku radnog odnosa otkazom ugovora o radu, to je pravilno odbijen i tužbeni zahtev tužioca za vraćanje na rad i isplatu na ime naknade štete zbog izgubljene neto zarade i uplate traženih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, u smislu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Pri tome, kako se odbija kao neosnovana revizija tužioca, to nije neophodno dalje detaljno obrazlagati ovu presudu, u smislu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Troškovi na ime odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice, zbog čega je odbijen kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju na osnovu odredbe člana 154. stav 1. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbi člana 414. stav 1. i 165. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić