U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u radnom sporu po tužbi tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Marija Kovačević, advokat iz ..., protiv tuženog „Microfins DBS“ DOO iz Beograda, koga zastupa punomoćnik Miona Delić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br. 4019/18 od 14.10.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 21.01.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br. 4019/18 od 14.10.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br. 4019/18 od 14.10.2019. godine, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1287/18 od 19.06.2018. godine, poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog broj 9179 od 17.04.2013. godine o otkazu ugovora o radu tužilji. Obavezan je tuženi da tužilju vrati na rad i naknadi joj prvostepene i drugostepene parnične troškove. Ukinuta je prvostepena presuda u delu kojim je odlučeno o raspoređivanju tužilje i odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova prvostepenog i drugostepenog postupka.

Protiv prvnosnažne drugostepene presude blagovremenu i dozvoljenu reviziju izjavio je tuženi, zbog bitne povrede postupka učinjene pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju i osporila revizijske navode tuženog. Troškove odgovora je tražila i opredelila.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14) i odlučio da revizija nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revident se ne ukazuje na postojanje drugih apsolutno bitnih povreda postupka koje bi po odredbi člana 407. Zakona o parničnom postupku mogle biti revizijski razlog. Neosnovano je ukazivanje revidenta da je pobijana presuda zahvaćena bitnom povredom iz člana 374. stav 2. u vezi sa članom 383. stav 4. Zakona o parničnom postupku. Revident je stanovišta da je drugostepeni sud, imajući u vidu prethodno ukidno rešenje zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, koje u ponovnom postupku nije dopunjeno, morao zakazati rasprevu i sam pravilno i potpuno utvrditi činjenice koje je smatrao relevantnim za presuđenje. Zakazivanje rasprave pred drugostepenim sudom je u domenu odlučivanja veća drugostepenog suda kada oceni da je radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja potrebno ponoviti već izvedene dokaze, ili dokaze koje je odbio da izvede prvostepeni sud. U konkretnom slučaju odluka drugostepenog suda zasnovana je na činjeničnom stanju utvrđenom tokom prvostepenog postupka iz koga je drugostepeni sud izveo drugačiji činjenično pravni zaključak i primenom odredaba materijalnog prava doneo drugačiju odluku od prvostepenog suda. Prethodno odlučivanje drugostepenog suda (ukidanje prvostepene presude) ne može biti predmet ocene od strane revizijskog suda. Odlučivanje drugostepenog suda rešenjem sadržanim u pobijanoj presudi kojim je ukinuta prvostepena presuda u delu odluke o raspoređivanju tužilje, saglasno je odredbi člana 393. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenim činjenicama, tužilja je kod tužene bila u radnom odnosu na neodređeno vreme po ugovoru o radu od 01.02.2009. godine, na radnom mestu ... u ... . Pobijanim rešenjem joj je otkazan navedeni ugovor o radu zbog toga što više od 2 meseca uzastopno nije ostvarivala rezultate rada. Otkaz je dat uz obrazloženje da je na osnovu mesečnih izveštaja o rezultatima ..., utvrđeno da tužilja nije ostvarila rezultate rada tokom 2012. godine i u januaru 2013. godine, prema normama predviđenim procedurama kreditne službe da zaposleni na mesečnom nivou treba da ostvari konstantan porast broja klijenata i novac u riziku preko 30 dana manji od 5%. Tužilja je u decembru ostvarila novac u riziku preko 30 dana u procentu od 20,84, a broj klijenata je sa 73 u januaru 2012. godine smanjen na 59 u decembru iste godine. Da ne ostvaruje radni učinak tužilja je pismeno opomenuta dana 13.01.2013. godine, uz ostavljanje roka da do 01.04.2013. godine ostvari učinak od najmanje 80 klijenata i da novac u riziku preko 30 dana smanji na ispod 10%. Tužilja je dana 03.04.2013. godine upozorena na postojanje otkaznog razloga. Prema operativnom planu od 01.12.2012. godine, ako ... službenik ima manje od 130 klijenata mora svakog meseca imati pozitivan prirast. U suprotnom kao i ako ima novac u riziku preko 30 dana veći od 5% stiču se uslovi za raskid radnog odnosa.

Kod ovako utvrđenih činjenica prvostepeni sud je stanovišta da je tužilji osnovano otkazan ugovor o radu primenom odredbe člana 179. tačka 1.-6. u ZORa, jer tužilja nije ostvarivala rezultate rada propisane objektivnim kriterijumima i normativima-standardima poslodavca. Po oceni suda razlog neostvarivanja rezultata rada tužilje nije objektivne prirode, jer su drugi zaposleni u istom periodu ostvarivali rezultate shodno postavljenim normativima, pa je po zaključku prvostepenog suda nedovoljno zalaganje tužilje uzrok neostvarivanja predviđenih rezultata rada. Kako je tužena ispoštovala proceduru iz člana 180. ZORa prvostepeni sud je tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu odbio kao neosnovan.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu. Po stanovištu ovoga suda otkaz je tužilji dat nezakonito jer tuženi nije tačno naveo u čemu se sastoji povreda radne obaveze tužilje. Otkazni razlog je paušalan neodređen i uopšten, jer tuženi nije definisao kriterijume i nije doneo plan i program utvrđenih normi na osnovu koga bi se cenio mesečni radni učinak, kvalitet i kvantitet rada tužilje. Nisu definisani konkretni radni zadaci koje mora ostvariti u određenom periodu, pa se tužiljini rezultati ne mogu uporediti sa predviđenom normom i rezultatima rada drugih zaposlenih. Osim toga obaveštenje o nedostacima u radu tužilje ne sadrži konkretne instrukcije za poboljšanje vršenja posla u smislu Preporuke broj 166. uz Konvenciju MORa, već samo navode o učinku tužilje. Stoga po oceni ovoga suda nisu ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu sa pozivom na odredbu člana 179. tačka 1. ZORa, odnosno zbog neostvarivanja rezultata rada.

Neosnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava od strane drugostepenog suda. Revident smatra da donošenje plana i programa normi na osnovu koga bi se cenio kvalitet rada zaposlenog nije zakonska obaveza poslodavca. Tuženi je po shvatanju revidenta ispoštovao sve odredbe Zakona o radu i Konvencije MORa sa Preporukom, te je tužilji dostavio pismenu instrukciju-opomenu, rok za poboljšanje rezultata rada i jasne ciljeve koje treba da postigne, a način na koji će to da postigne predviđen je članom 1. ugovora o radu. Postupanje kreditnog službenika prilikom kašnjenja klijenata u otplati kredita propisano je Operativnim priručnikom.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pobijana presuda Apelacionog suda u Beogradu zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava. Otkaz ugovora o radu dat zaposlenom je zakonit ako je postojao propisani opravdan razlog za otkaz i ako je otkaz dat u zakonom propisanoj proceduri. Neostvarivanje predviđenih rezultata u radu ne može biti osnov za prestanak radnog odnosa ako prethodno nisu utvrđena merila kojima se taj osnov bliže određuje. Tužilji je otkaz dat sa razloga neostvarivanja radnih rezultata više od 2 meseca uzastopno. Međutim nisu navedene konkretne radnje tužilje, odnosno propuštanja preduzimanja radnji od strane tužilje, koja su suprotna ugovorenim ili propisanim normativnim aktom tuženog, a koja su rezultirala neostvarivanjem radnih ciljeva.

Pored navedenog, da bi radni odnos zaposlenom prestao na zakonit način zbog neostvarivanja rezultata rada, poslodavac je dužan da zaposlenom da odgovarajuće instrukcije i pisano upozorenje uz ostavljanje primerenog roka za poboljšanje rada. Istrukcije podrazumevaju određivanje radnih ciljeva koji se moraju ostvariti, što je bila sadržina obaveštenja tuženog. Zadatak koji se postavlja zaposlenom mora biti objektivno izvodljiv u određenom vremenskom periodu, a da bi otkaz iz ovog otkaznog razloga bio zakonit potrebno je da zaposleni objektivno mogući zadatak nije ostvario svojom krivicom, nečinjenjem ili nedovoljnim činjenjem. Stoga instrukcije podrazumevaju i davanje konkretnih uputstava kako da zaposleni obavlja svoje dužnosti na zadovoljavajući način u okviru i po isteku određenog roka za poboljšanje rada i rezultata rada.

Obzirom da je u rešenju tuženog otkazni razlog paušalan i uopšten, kako pravilno zaključuje drugostepeni sud i da tuženi nije tužilji dao konkretne instrukcije za ostvarenje radnih zadataka koje je pred nju postavio, po oceni ovoga suda nisu ispunjeni uslovi propisani članom 179. stav 1. tačka 1. ZORa za zakoniti otkaz, pa je pobijano rešenje poništeno kao nezakonito.

Na osnovu izloženog primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tuženog kao neosnovanu.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 165. Zakona o parničnom postupku odbio zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju, jer se ne radi o neophodnim troškovima iz člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić