.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1669/2019
13.06.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac, Jelene Borovac, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ..., ĐĐ iz ..., EE iz ..., ŽŽ iz ..., ZZ iz ..., II iz ... i JJ iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Aleksandar Milosavljević, advokat iz ..., protiv tuženih: „KK“ AD ..., koga zastupa punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ..., i „LL“ AD ..., odlučujući o reviziji prvotuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 224/19 od 01.02.2019. godine, u sednici veća održanoj 13.06.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog „KK“ AD ..., izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 224/19 od 01.02.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog „KK“ AD ..., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 224/19 od 01.02.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 768/18 od 30.10.2018. godine, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti i obavezani su tuženi da tužiocima za period od 01.02.2015. godine do 31.08.2015. godine solidarno isplate naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u iznosima navedenim u izreci prvostepene presude sa zakonskom kamatom za naznačeni period kao i izrekom presude navedene iznose obračunate zatezne kamate, te da im naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 673.341,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do isplate. Obavezan je drugotuženi da tužiocima za tražene periode (od 01.09.2015. godine do 28.02.2108. godine i od 01.09.2015. godine do 31.12.2016. godine, kao i od 01.09.2015. godine do 31.12.2017. godine) isplati naknadu troškova za ishranu u toku rada i naknadu troškova za korišćenje godišnjeg odmora u iznosima navedenim u izreci prvostepene presude sa zateznom kamatom za označeni period kao i izrekom presude navedene iznose obračunate zatezne kamate.
Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 224/19 od 01.02.2019. godine odbio žalbe tuženih i potvrdio presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P1 768/18 od 30.10.2018. godine.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da nema mesta odlučivanju o reviziji prvotuženog kao izuzetno dozvoljenoj, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanjem sudske prakse, kao ni za novim tumačenjem prava, budući da je pitanje isplate naknade za ishranu u toku rada i regresa za godišnji odmor dovoljno razjašnjeno u sudskoj praksi, a obrazloženja pobijanih presuda, za odluku o usvajanju tužbenog zahteva tužilaca u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u vezi sa zakonskim razlozima datim za usvajanje tužbenog zahteva, tako da ne postoji potreba za izuzetno dozvoljenom revizijom prvotuženog u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade na ime regresa i toplog obroka podneta je sudu dana 29.03.2018. godine.
U ovom sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na potraživanje u novcu u kome vrednost predmeta spora (u odnosu na prvotužioca 79.324,57 dinara, drugotužioca 80.386,20 dinara, trećetužioca 81.528,50 dinara, četvrtotužioca 86.380,20 dinara, petotužioca 79.965,10 dinara, šestotužioca 74.441,50 dinara, sedmotužioca 79.765,20 dinara, osmotužioca 80.431,10 dinara, devetotužioca 83.731,20 dinara, desetotužioca 74.496,20 dinara, jedanaestotužioca 73.080,10 dinara) očigledno ne prelazi 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija prvotuženog nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci pod dva.
Predsednik veća – sudija
Predrag Trifunović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
