Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3967/22 od 09.12.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, usvajajućem delu stava drugog, stavu trećem, četvrtom i šestom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju sa zahtevom za naknadu troškova odgovora na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijenu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 18/20, 10/23) i našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP jer je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenom postupku. Suprotno tvrdnji revidenta, revizijski sud smatra da je drugostepeni sud ocenio sve žalbene navode koji su od značaja za presuđenje ove parnice.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene na radnom mestu menadžer Centra za stambene kredite u Sektoru upravljanja prodajom fizičkim licima počev od 01.05.2010. godine. Dana 18.01.2013. godine tužilji je dostavljena ponuda za zaključenje aneksa ugovora o radu uz koju je dostavljen aneks ugovora o radu, ali je tužilja odbila da potpiše, odnosno odbila je da zaključi aneks ugovora o radu. U ponudi za zaključenje aneksa ugovora o radu od 18.01.2013. godine i u aneksu ugovora o radu navedeno je da se tužilja raspoređuje na radno mesto savetnika za stambene kredite u kancelariji za stambene kredite ..., zbog potrebe procesa i organizacije rada. Ostavljen joj je rok za izjašnjenje i upozorena je na posledice nepotpisivanja aneksa. Kako u ostavljenom roku od osam dana tužilja nije potpisala ponuđeni aneks ugovora o radu, tuženi je doneo rešenje o otkazu ugovora o radu 01.02.2013. godine shodno odredbi člana 172. stav 4. i člana 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu. Osporenim rešenjem o prestanku radnog odnosa od 01.02.2013. godine, tužilji je prestao radni odnos kod tužene zbog odbijanja zaključenja aneksa ugovora o radu. Veštačenjem je utvrđena visina izgubljene zarade koju bi tužilja ostvarila na radnom mestu menadžera centra za stambene kredite.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev tužilje za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa zbog nepotpisivanja aneksa ugovora o radu. Ovo iz razloga što je tužilji 18.01.2013. godine ponuđeno da zaključi aneks ugovora o radu kojim se tužilja raspoređuje na radno mesto savetnika za stambene kredite u kancelariji za stambene kredite ... zbog potrebe procesa i organizacije rada, ali ova činjenica sama po sebi ne podrazumeva da je premeštaj bio zakonit jer u ponudi nisu konkretno navedeni razlozi koji su uslovili premeštaj tužilje. Imajući u vidu da premeštaj zaposlenog na drugo radno mesto može uslediti samo zbog potrebe procesa i organizacije rada kod poslodavca, te da razlozi potrebe i procesa i organizacije rada moraju biti navedeni u ponudi, što je u konkretnom slučaju izostalo, a ovi razlozi nisu navedeni ni u osporenom rešenju o prestnku radnog odnosa. Iz ovih razloga nižestepeni sudovi su ocenili da tuženi nije ispoštovao odredbu člana 172. stav 1. Zakona o radu, s obzirom da razlog za premeštaj tužilje na drugo radno mesto zbog potrebe procesa i organizacije rada suviše uopšten i iz njega se ne može zaključiti o kakvoj potrebi u organiizaciji ili procesu rada je reč, s obzirom na to da isto nije obrazloženo.

Odredbom člana 171. stav 1. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br.24/05...75/14) propisano je da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada. Članom 172. istog zakona, predviđeno je da uz aneks ugovora o radu poslodavac dužan da zaposlenom dostavi pismeno obaveštenje koje sadrži razloge za ponuđeni aneks ugovora, rok u kome zaposleni treba da se izjasni koji ne može biti kraći od osam radnih dana i pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora (stav 1), da ako zaposleni potpiše aneks ugovora u ostavljenom roku, zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost tog aneksa (stav 2), da zaposleni koji odbije ponudu aneksa ugovora u ostavljenom roku, zadržava pravo da u sudskom postupku povodom otkaza ugovora o radu u smislu člana 179. stav 5. tačka 2. ovog zakona, osporava zakonitost aneksa ugovora (stav 3), da se smatra da je zaposleni odbio ponudu aneksa ugovora ako ne potpiše ugovor u roku iz stava 1. ovog člana (stav 4).

Članom 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu, propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u smislu člana 171. stav 1. tačka 1-5 ovog zakona.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je pobijanom odlukom poništeno kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji, jer tuženi prilikom otkaza ugovora o radu nije postupio u skladu sa odredbama člana 171. i 172. Zakona o radu. Tuženi je ponudio tužilji da zaključi aneks ugovora o radu i dostavio ponudu za izmenu ugovorenih uslova rada i zaključenje aneksa, ali u njemu nisu obrazloženi razlozi zbog kojih se tužilji nudi premeštaj na drugo radno mesto, odnosno nisu navedeni konkretni i obrazloženi razlozi za ponudu i premeštaj tužilje na drugo radno mesto. Poslodavac je dužan da obrazloži koje su to promene u procesu organizacije rada dovele do toga da se tužilji ponudi zaključenje aneksa ugovora o radu, radi premeštaja na drugo radno mesto, a što je u konkretnom slučaju izostalo, zbog čega nije bilo mesta otkazu ugovora o radu tužilji.

Imajući u vidu izneto, neosnovano se navodima revizije ukazuje da je u pobijanoj odluci pogrešno primenjeno materijalno pravo. Ovo stoga što je saglasno članu 171. Zakona o radu, premeštanje zaposlenog na drugo radno mesto moralo biti rezultat stvarne i realne potrebe procesa i organizacije rada tuženog, a ponuda odnosno obaveštenje za zaključenje aneksa ugovora o radu mora da sadrži razloge koji su uslovili premeštanje zaposlenog na drugo radno mesto. Ti razlozi moraju biti konkretizovani navođenjem činjenica iz kojih proizlazi potreba procesa i organizacija rada, pri čemu je nužno navesti i činjenice koje to premeštanje opravdavaju. U konkretnom slučaju tuženi je naveo da se tužilja premešta na drugo radno mesto zbog potrebe procesa i organizacije rada, što predstavlja jednu uopštenu formulaciju bez obrazloženja tih razloga, kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi. Razlog za raspoređivanje mora biti saopšten tužilji kroz ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu u skladu sa navedenim normama, pri čemu izostanak takve konkretizacije čini rešenje o otkazu ugovora o radu doneto po ovom osnovu nezakonitim. S obzirom na izneto, a suprotno navodima revizije, kako ponuda za premeštaj na drugo radno mesto nije sadržala konkretne razloge, ne stoji da se tuženi pozvao na zakonski razlog za izmenu ugovorenih uslova rada jer nije naveo koje su to okolnosti nastale u procesu organizacije rada koje su uslovile premeštaj tužilje.

Takođe, ne stoje ni navodi revizije da je u konkretnom slučaju trebalo primeniti odredbu člana 191. stav 5. Zakona o radu jer bi to dovelo do dosuđivanja naknade štete u daleko manjem iznosu. Cilj naknade predviđene odredbom člana 191. stav 5. Zakona o radu je supstitucija vraćanja na rad, koje vraćanje bi svakako pripalo tužilji kao posledica nezakonitog otkaza, ali tužilja takav zahtev nije postavila. Dosuđena naknada štete u visini izgubljene zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za period od 02.02.2013. godine do 28.10.2014. godine je nezavisna je od naknade zarade kojom se supstituiše reintegracija. Stoga je pravilno primenjena odredba člana 191. stavovi 1, 2. i 3. ZOR imajući u vidu da je tužilja uspela u sporu za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu.

Ostalim navodima revizije ponavljaju se žalbeni razlozi koji su bili predmet pravilne i potpune ocene drugostepenog suda i osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu njegov ishod

Sa izloženog, a primenom odredbe člana 414. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković