U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Romčević, advokat iz ..., protiv tuženog „Hidrotehnika-Hidroenergetika“ A.D. za projektovanje i izgradnju svih vrsta energetskih i hidroobjekata i objekata visokogradnje iz Beograda, čiji je punomoćnik Uroš Radenković, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3235/19 od 27.12.2019. godine, na sednici održanoj 28.01.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3235/19 od 27.12.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Prvi osnovni sud u Beogradu, presudom P1 1754/16 od 20.03.2019. godine, dozvolio je preinačenje tužbe od 20.03.2019. godine (stav prvi izreke), odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se poništi rešenje o otkazu ugovora o radu tuženog broj ... od 19.01.2016. godine (stav drugi izreke). Odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se obaveže tuženi da isplati tužiocu na ime naknade štete u visini izgubljene neto zarade, određene novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom (sve bliže određeno u stavu trećem izreke). Odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime pripadajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za utuženi period uplati nadležnom organu određene novčane iznose (sve bliže određeno u stavu četvrtom izreke). Odbacio je tužbu tužioca, u delu kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime pripadajućih poreza za utuženi period uplati nadležnom organu iznose iz prethodnog stava izreke presude (stav peti izreke). Odbacio je kao neurednu tužbu tužioca, u delu kojim je tražio da se obaveže tuženi da isplati tužiocu na ime naknade štete iznos od 18 zarada (stav šesti izreke). Obavezao je tužioca da naknadi tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 54.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude (stav sedmi izreke).

Apelacioni sud u Beogradu, presudom Gž1 3235/19 od 27.12.2019. godine, ukinuo je presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1754/16 od 20.03.2019. godine, u stavu drugom izreke i odbacio tužbu tužioca, kojim je tražio da se poništi rešenje o otkazu ugovora o radu tuženog broj ... od 19.01.2016. godine (stav prvi izreke). Odbio je kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1754/16 od 20.03.2019. godine u stavu trećem, četvrtom, petom, šestom i sedmom izreke (stav drugi izreke). Odbio je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi (stav treći izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13 - US, 74/13 – US, 55/14 i 87/18) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP.

U reviziji se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, kada se između ostalog navodi da su, navodi izneti u obrazloženju pobijane presude kontradiktorni sami sebi i izreci odluke, da se presuda ne može ispitati, jer dati razlozi presude nisu usklađeni sa činjeničnim stanjem i kontradiktorni su. Međutim, zbog navedene bitne povrede odredaba parničnog postupka revizija se ne može izjaviti, s obzirom na to da ista nije propisana kao razlog za izjavljivanje revizije odredbama člana 407. stav 1. tačka 1. – 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme. Osporenim rešenjem o prestanku radnog odnosa od 19.01.2016. godine, tužiocu raspoređenom na poslovima ... ... u ... otkazan je ugovor o radu broj ... od 14.02.2010. godine i Aneks 1 od 28.07.2014. godine, zbog odbijanja da zaključi Aneks ugovora o radu i da pređe da radi na drugim poslovima počev od 30.09.2015. godine, što je i poslednji dan rada, da zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja. Osporeno rešenje od 29.01.2016. godine tuženi je pokušao da uruči tužiocu preporučenom poštom 29.01.2016. godine na adresi ... broj ..., ... ..., koja je navedena u ugovoru o radu i aneksu ugovora o radu, kao i u ličnoj karti tužioca. Radnik pošte je 21.01.2016. godine ostavio izveštaj o prispeću pošiljke koju zaposleni, tužilac, nije preuzeo u roku od pet dana, pa je pošta istu vratila tuženom 02.02.2016. godine, kog datuma je navedeno rešenje o otkazu ugovora o radu tuženi istakao na oglasnu tablu. Na istu adresu je prethodno poslao dopis tužiocu o kojem se on izjasnio 13.10.2015. godine (tužba je podneta 04.08.2016. godine).

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prema oceni ovog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo, kada je odbacio tužbu tužioca u delu kojom je tražio poništaj osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu i potvrdio presudu prvostepenog suda u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete, uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, pripadajućih poreza i naknadu štete u visini od 18 zarada.

U sporu iz radnog odnosa, sud zakonitost rešenja ceni sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, povrede pravila postupka i činjeničnog stanja iz osporenog rešenja.

Odredbom člana 195. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/30 i 75/14) je propisano da, protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član, ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Odredbom stava 2. ovog člana, je propisano da, rok za pokretanje spora jeste 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.

Kako iz pobijane drugostepene presude proizlazi da je utvrđeno da je uručenje osporenog rešenja o prestanku radnog odnosa tužiocu otkazom ugovora o radu pokušano preporučenom poštom 29.01.2016. godine na adresu ... broj ..., ... ... (koja je navedena u ugovoru o radu i aneksu ugovora o radu, kao i ličnoj karti tužioca), da je radnik pošte 21.01.2016. godine ostavio izveštaj o prispeću pošiljke, koju tužilac nije preuzeo u roku od pet dana, da je pošta navedenu pošiljku vratila tuženom 02.02.2016. godine, a osporeno rešenje tuženog 02.02.2016. godine istaknuto na oglasnu tablu i da je na istu adresu prethodno tužiocu poslat dopis od strane tuženog, o kojem se on izjasnio 13.10.2015. godine, to tužba podneta u ovoj parnici 04.08.2016. godine je neblagovremena, kako je to pravilno zaključio drugostepeni sud, s obzirom na to da je podneta po proteku zakonskog roka od 60 dana, propisanog odredbom člana 195. stav 2. Zakona o radu.

Pravilan je i zaključak drugostepenog suda, da kako tužilac nije u skladu sa zakonskim ovlašćenjem blagovremeno pokretnuo sudski postupak u ovoj parnici, da se poništi osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa otkazom ugovora o radu, da nema ni zakonskog osnova za naknadu štete tužiocu u visini izgubljene neto zarade, za uplatu doprinosa i naknadu štete u iznosu od 18 zarada, u smislu člana 191. Zakona o radu.

Stoga, nisu od uticaja na drugačiju odluku ovog suda navodi revizije kojima se između ostalog ukazuje da je ponašanje tuženog očigledno protivpravno, da je jedino tačno da je osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu otkazom ugovora o radu dato 10.06.2016. godine i da od tada teče zakonski rok za poništaj.

Prema tome, kako se odbija kao neosnovana revizija tužioca i navodi iz revizije nisu od uticaja na drugačiju odluku ovog suda, to nije neophodno dalje detaljno obrazlagati ovu presudu, već se tužilac kao revident upućuje na obrazloženje pobijane presude, da se nepotrebno ne bi ponavljalo, u smislu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Polazeći od uspeha stranaka u ovoj parnici, pravilna je i odluka o troškovima postupka, doneta u smislu odredbe člana 153. i 154. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić