Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Gordane Ajnšpiler Popović, članova veća, u parnici tužioca B.M. iz O., čiji je punomoćnik D.N., advokat iz N.S., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Direkcija policije Beograd, koju zastupa Državno pravobranilaštvo Republike Srbije, Odeljenje u Novom Sadu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2263/14 od 08.12.2014. godine, u sednici održanoj 09.12.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2263/14 od 08.12.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2263/14 od 08.12.2014. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe stranaka i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1453/2011 od 20.06.2014. godine. Tom prvostepenom presudom delimično je usvojen tužbeni zahtev, a tužena obavezana da tužiocu na ime troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada, u traženom periodu isplati iznos od 85.130,02 dinara i na ime naknade za službena putovanja 3.151.70 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom i naknadi mu troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, s pozivom na odredbu člana 404. stav 1. ZPP, a radi ujednačavanja sudske prakse.

Apelacioni sud u Novom Sadu nije predložio da se o reviziji tužene odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 395. ZPP.

I po shvatanju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju, nema mesta primeni člana 395. ZPP, jer u ovoj vrsti spora radi naknade na ime troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada i naknade za izvršena službena putovanja, ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11), u vezi člana 23. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 506. stav 1. (prelazne i završne odredbe) Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11), postupci započeti pre stupanja na snagu ovog Zakona, sprovešće se po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09). Međutim, prema članu 23. stav 3. Novela Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14), revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog Zakona.

U ovom slučaju, tužba je podneta 09.08.2011. godine, a pravnosnažna drugostepena presuda koja se revizijom pobija doneta je 08.12.2014. godine, posle stupanja na snagu navedenih Novela Zakona o parničnom postupku.

U konkretnom slučaju radi se o sporu iz radnog odnosa, koji se odnosi na potraživanje u novcu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela (88.281,00 dinara) ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 404. ZPP odlučeno je kao u izreci rešenja.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.