.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1683/2023
20.09.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miljan Grbović, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća „Novi Sad“ iz Novog Sada, čiji je punomoćnik Snežana Knežević Bojović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž1 16/23 od 08.02.2023. godine, u sednici veća održanoj 20.09.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž1 16/23 od 08.02.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž1 16/23 od 08.02.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Gž1 16/23 od 08.02.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tužioca pa je preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u presudi Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1160/19 od 22.11.2022. godine kojim je obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 23.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti pa do isplate, tako što je odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova postupka i obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 42.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke pa do isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara.
Protiv rešenja donetog u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP radi ujednačavanja sudske prakse.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20) u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.
Revizijom tuženog osporava se odluka o troškovima postupka čiji se obračun vrši u svakoj parnici pojedinačno i predstavlja činjenično pitanje svakog konkretnog spora. Pored toga nema potrebe za odlučivanjem o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse povodom odluke suda o troškovima postupka imajući u vidu da sudovi o troškovima postupka odlučuju u svakom konkretnom slučaju ceneći odredbe Zakona o parničnom postupku kojima je regulisano odlučivanje o zahtevima stranaka za naknadu troškova postupka.
Iz iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj zbog čega je Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. u vezi člana 420. ZPP Vrhovni sud je utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Dozvoljenost revizije protiv rešenja drugostepenog suda regulišu odredbe člana 420. ZPP kojima je propisano da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan (stav 1.), te da se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude (stav 6.).
Zakon o parničnom postupku u članu 28. propisuje da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim ovim zakonom merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1) dok se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2). Prema tome pod glavnim zahtevom u smislu navedenog člana podrazumeva se zahtev stranke zbog koga se postupak vodi dok se sporednim traženjem smatraju zahtevi stranaka koji su akcesorne prirode u odnosu na glavni zahtev. Imajući u vidu da je revizija izjavljena protiv rešenja kojim je odlučeno o troškovima postupka, što ne predstavlja glavni zahtev već sporedno traženje, to revizija izjavljena protiv ove vrste odluke nije dozvoljena primenom člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. ZPP.
Revizija tužioca nije dozvoljena ni po odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP koja propisuje da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio odluku i odlučio o zahtevima stranaka jer se navedena zakonska odredba ne primenjuje prilikom odlučivanja o sporednim traženjima obzirom na odredbu člana 28. ZPP.
Na osnovu iznetog primenom člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
