Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u radnom sporu tužioca D.T. iz B., čiji je punomoćnik O.P., advokat u B., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova, koga zastupa Državno pravobranilaštvo u Beogradu, radi isplate zarade, odlučujući o izjavljenoj reviziji tužioca protiv presude Apelacionog suda u Beogradu broj Gž1 862/2015 od 06.05.2015. godine, u sednici veća održanoj 23.12.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu broj Gž1 862/2015 od 06.05.2015. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu broj Gž1 862/2015 od 06.05.2015. godine i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu broj P1 4847/11 od 19.02.2015. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogadu broj Gž1 862/2015 od 06.05.2015. godine je odbijena kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu broj P1 4847/2011 od 19.02.2015. godine kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se obaveže tužena da mu isplati zaostalu razliku plate do dvostrukog iznosa plate na osnovu obavljenog rada i vremena provedenog na radu za period od 01.02.2009. godine do 31.08.2011. godine u iznosu od 1.832.781,38 dinara, sa pripadajućom zakonskom kamatom na svaki dospeli mesečni pojedinačni iznos bliže označen u izreci. Odbijen je kao neosnovan i tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje uplati na ime tužioca razliku pripadajućim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 01.02.2009. godine do 31.08.2011. godine u svemu prema osnovicama utvrđenim u prethodnom stavu izreke presude. Obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 43.500,00 dinara, u roku od 15 dana.

Tužilac je protiv naznačene presude apelacionog suda izjavio blagovremenu posebnu reviziju na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem broj R4 63/15 od 15.07.2015. godine predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o izjavljenoj reviziji na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku zbog postojanja različite sudske prakse u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji. Ukazao je na odluku Ustavnog suda Už 7156/2014 od 11.12.2014. godine u kojoj je iskazan stav da Uredba Vlade tačno određuje platu zaposlenom službenom licu i da ne postoji potreba za vođenjem posebnog postupka radi utvrđenja njenog tačnog iznosa.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda ispunjeni su zakonski uslovi za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije iz člana 395. ZPP (revident i apelacioni sud se pogrešno pozivaju na član 404. ZPP), radi ujednačavanja sudske prakse apelacionih sudova u istim činjeničnim i pravnim situacijama.

Prema članu 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/2014) jer je tužba u ovom radnom sporu podneta 28.10.2011. godine, revizija je izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama člana 394. ovog zakona kada je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kada je potrebno novo tumačenje prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 399. Zakona o parničnom postupku i našao je da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je rešenjem Direkcije policije Ministarstva unutrašnjih poslova od 13.01.2009. godine bio raspoređen na poslove suzbijanja trgovine i krijumčarenja ljudima od 01.02.2009. godine u odeljenju za suzbijanje organizovanog opšteg kriminala u službi za borbu protiv organizovanog kriminala Uprave kriminalističke policije, pod rednim brojem 1.91. Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta MUP od 10.05.2006. godine. Tužiocu je rešenjem od 27.02.2009. godine određen koeficijent od 32,12. Tužilac nije podnosio zahtev za priznanje uvećanja plate primenom odredbi Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i Uredbe o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužioca iz razloga što tužilac nije podneo zahtev za uvećanje plate zbog činjenice što obavlja poslove za koje mu po članu 18. Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala pripada udvostručena plata i da za slučaj eventualno negativnog rešenja koristi žalbu, a potom pokrene upravni spor. Zaključili su da zato što tužilac tu mogućnost nije iskoristio, nema ni osnova za njegovo potraživanje, jer sud nije ovlašćen da utvrđuje platu tužiocu, već je to u isključivom ovlašćenju nadležnih organa u MUP-u.

Tužilac osnovano osporava pravilnost presuđenja do čega je došlo zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebnio teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS“ br. 42/2002, 27/2003, 39/2003, 60/20003, 67/2003, 29/2004, 58/2004, 45/2005, 61/2005, 72/2009, 72/2011, 101/2011, 32/2013) je propisano da se u ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove radi otkrivanja krivičnih dela iz člana 1. ovog zakona obrazuje služba za otkrivanje ratnih zločina (dalje: Služba) (član 10. stav 1.); da lica koja vrše funkciju, odnosno obavljaju poslove i zadatke, između ostalog u Službi, imaju pravo na platu koja ne može biti veća od dvostrukog iznosa plate koju bi ostvarila lica zaposlena na odgovarajućim poslovima i zadacima u Tužilaštvu za organizovani kriminal, Višem sudu u Beogradu, Apelacionom sudu u Beogradu, ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove i Okružnom zatvoru u Beogradu (član 18. stav 1.); da plate lica iz Službe uređuje Vlada Republike Srbije (član 18. stav 2.).

Uredbom o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala („Službeni glasnik RS“ br.14/03, 67/2003, 105/2004, 114/2014) je propisano da se plata između ostalog i za lica koja su zaposlena u Službi za suzbijanje organizovanog kriminala Ministarstva unutrašnjih poslova obračunava i isplaćuje u dvostrukom iznosu plate na odgovarajućem radnom mestu u sedištu Ministarstva unutrašnjih poslova (član 3. stav 2.).

Imajući u vidu navedene odredbe kao i činjenicu da iz člana 1. navedene Uredbe proizilazi da se Uredba primenjuje kao lex specialis, i da sadržina navedene Uredbe tačno određuje platu zaposlenom službenom licu u Službi, ne postoji potreba za vođenjem posebnog postupka radi utvrđenja njenog tačnog iznosa. Naime, odredbama Uredbe je tačno određeno u kom iznosu se uvećava već ostvarena plata za tačno određeni vremenski period, konkretno dvostruko uvećanje ranije ostvarene plate se primenjuje od 31.07.2005. godine. Rešenjem tužene kojim je tužilac raspoređen u službi, tužilac je stekao pravo na platu iz člana 2. stav 2. Uredbe koja je tačno određena Uredbom, tako što je određen sam iznos plate koji se uvećava (ostvarena plata) i koji je obim tog uvećanja.

Osnovano revident ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno tumačili materijalno pravo kada su ocenili da je tužilac morao da traži zaštitu u upravnom postupku. Zbog pogrešne primene materijalnog prava prvostepeni sud nije utvrdio koliko je iznosila plata tužioca u periodu od 01.02.2009. godine do 31.08.2011. godine da bi se moglo meritorno odlučiti o postavljenom tužbenom zahtevu tužioca.

U nastavku postupka prvostepeni sud će imati u vidu izloženo, pa će utvrditi visinu plate tužioca u navedenom periodu na pogodan način, a potom će ponovo odlučiti o osnovanosti tužbenog zahteva i svim troškovima postupka.

Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.