.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1687/2019
13.05.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Nebojša Milosavljević, advokat iz ..., protiv tuženog „DAKOM“ DOO, s. Mramor - Poslovna jedinica u Blacu, čiji je punomoćnik Marko Mitić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2962/18 od 08.02.2019. godine, na sednici održanoj 13.05.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2962/18 od 08.02.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji P1 12/18 od 03.10.2018. godine stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i poništena rešenja tuženog broj 12/18 od 31.01.2018. godine i broj 13/18 od 31.01.2018. godine kojima je tužiocima otkazan ugovor o radu i obavezan je tuženi da tužioce vrati na rad. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove postupka u iznosu od 78.750,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2962/18 od 08.02.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se ponište kao nezakonita rešenja o otkazu ugovora o radu br. 12/18 od 31.01.2018. godine i br. 13/18 od 31.01.2018. godine i da se obaveže tuženi da ih vrati na rad, odbijeni su i zahtevi tužilaca za naknadu troškova postupka. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužioci su blgovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilaca nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, s`obzirom na to da je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužioci su u novembru 2012. godine zasnovali radni odnos kod tuženog na određeno vreme na poslovima prodavca. Zatim su sa tuženim zaključivali više sukcesivnih ugovora o radu na određeno vreme (u trajanju od tri ili šest meseci). Poslednji ugovor o radu na određeno vreme, tužioci su zaključili 01.11.2017. godine. Rešenjima tuženog od 31.01.2018. godine i to rešenjem broj 13/18 (za tužilju AA i br. 12/18 (za tužioca BB) radni odnos tužilaca je prestao zbog isteka roka na koji je zasnovan sa danom 31.01.2018. godine. Nakon toga tužioci su podneli tužbu u ovoj parnici radi poništaja ovih otkaznih rešenja kao nezakonitih.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilaca smatrajući da su rešenja tužene (oba od 31.01.2018. godine), kojima je tužiocima prestao radni odnos zasnovan na određeno vreme, nezakonita, jer su tužioci na istovrsnim poslovima radili duže od 24 meseca, pa su se stekli uslovi za prerastanje radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme.
Suprotno, po oceni drugostepenog suda radni odnos tužilaca zasnovan na određeno vreme nije mogao da preraste u radni odnos na neodređeno vreme, jer tužioci nisu tražili da sud utvrdi činjenicu da je do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme zaista i došlo, zbog toga je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.
Odredbom člana 37. stav 1. Zakona o radu – ZOR („Službeni glasnik RS“, broj 25/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) predviđeno je da se ugovor o radu može zaključiti na određeno vreme radi zasnivanja radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja za vreme trajanja tih potreba. Poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva na period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca (član 37. stav 2).
Odredbom člana 175. stav 1. tačka 1. Zakona o radu propisano je da radni odnos prestaje istekom roka na koji je zasnovan.
U ovom slučaju pravilan je zaključak drugostepenog suda da nisu ispunjeni uslovi za poništaj osporenih rešenja, a samim tim ni za obavezivanje poslodavca - tuženog da tužioce vrati na rad.
Naime, u situaciji kada tužioci tužbom nisu tražili utvrđenje postojanja radnog odnosa na neodređeno vreme bez uticaja na donošenje odluke u ovoj parnici stvari su revizijski navodi tužilaca da su se po osnovu prava preobražaja u smislu člana 37. Zakona o radu stekli uslovi za poništaj osporenih rešenja.
S`obzirom na to da je reintegracija pravna posledica poništaja rešenja o otkazu (član 191.ZOR) do čega u konkretnom slučaju nije došlo, pravilno je takav zahtev odbijen.
Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
