.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 170/2020
03.03.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Žigić advokat iz ..., protiv tuženog PP „Vojvodina“ AD, čiji je punomoćnik Marija Vučković advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1528/19 od 05.09.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 03.03.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1528/19 od 05.09.2019. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 458/15 od 03.02.2016. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi rešenje tuženog broj ../11 od 22.12.2011. godine o otkazu ugovora o radu broj .. od 01.01.2008. godine zbog prestanka potrebe za radom tužioca na poslovima traktoriste u ..., da se obaveže tuženi da vrati tužioca na rad u skladu sa stručnom spremom i osposobljenošću i naknadi mu troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate, a tužilac obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 211.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 03.02.2016. godine do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1528/19 od 05.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Somboru P1 458/15 od 03.02.2016. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da na ime troškova žalbenog postupka isplati tuženom iznos od 18.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju, sa predlogom da se revizija odbije kao neosnovana a tužilac obaveže da nadoknadi tuženom troškove postupka po tom pravnom leku.
Ispitujući pobijanu presudu, na osnovu člana 408. i člana 441. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiočeva revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revident posebno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka kao razlog za reviziju, u smislu člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog i obavljao je poslove traktoriste u ... . Upravni odbor tuženog je 21.06.2010. godine doneo Odluku o uvođenju tehnoloških, organizacionih i ekonomskih promena uslovljenih smanjenjem obima posla tokom 2009. i 2010. godine, zbog smanjene površine zemljišta koje tuženi obrađuje za oko 900 ha i prodaje osnovnog stada. Tom Odlukom utvrđeno je da je prestala potreba za radom 38 zaposlenih. Istog dana Upravni odbor tuženog usvojio je i predlog Programa rešavanja viška zaposlenih kojim je utvrđeno da će u roku od 90 dana od dana njegovog donošenja broj zaposlenih biti smanjen za 45 lica i određeni kriterijumi za utvrđivanje viška zaposlenih. Direktor tuženog je 21.06.2010. godine doneo Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova kojim je broj izvršilaca na poslovima koje je tužilac obavljao smanjen na 4 izvršioca. Tužilac je nakon izvršenog bodovanja bio proglašen viškom zaposlenih, ali mu do isteka roka od 90 dana od dana donošenja Programa nije otkazan ugovor o radu jer tuženi nije imao dovoljno sredstava za isplatu otpremnine svim zaposlenima koji su proglašeni viškom. Zbog toga je tužilac nastavio da radi još nekoliko dana, a zatim se nalazio na plaćenom odsustvu. Nakon poboljšanja finansijske situacije Upravni odbor tuženog je ponovo pristupio utvrđivanju viška zaposlenih, s`tim što sada nije donošen novi program rešavanja viška zaposlenih već je isti organ 16.12.2011. godine doneo Odluku o utvrđenju (proglašenju) viška zaposlenih. Tom odlukom broj izvršilaca na poslovima traktoriste u ... smanjen je za 4 izvršioca. Tužiocu je ugovor o radu otkazan rešenjem od 22.12.2011. godine i isplaćena mu je otpremnina. Nakon otkaza ugovora o radu tuženi nije zapošljavao nove radnike na neodređeno vreme, već je radnike angažovao po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima.
Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.
Odredbom člana 179. tačka 9. Zakona o radu, važećeg u vreme donošenja osporenog rešenja, bilo je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.
U konkretnom slučaju, kod tuženog su nastupile promene usled kojih je prestala potreba za radom određenog broja zaposlenih jer se smanjio obim posla tuženog. Tuženi je, po prestanku važenja Programa rešavanja viška zaposlenih od 21.06.2010. godine, doneo novu Odluku od 16.12.2011. godine kojom je dalje smanjivao broj zaposlenih, a radno mesto traktoriste u ... na koje je tužilac bio raspoređen je ukinuo. S`toga je postojao opravdani razlog da se tužiocu otkaže ugovor o radu u smislu navedene zakonske odredbe. Tužiocu je isplaćena otpremnina, što je u skladu sa članom 158. Zakona o radu, a tuženi nije povredio ni zabranu zapošljavanja drugih lica predviđenu članom 182. tog zakona, jer je za obavljanje poslova angažovao lica po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima.
Iz navedenih razloga, pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu je zakonito i tužena nije u obavezi da tužioca vrati na rad primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu, a revizijom se neosnovano ukazuje da je materijalno pravo pogrešno primenjeno.
Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Troškovi odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili nužni. Zbog toga je zahtev tuženog za njihovu naknadu odbijen i primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. stav 1. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
