.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 170/2026
05.03.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević, Jasmine Simović, Radoslave Mađarov i Zorice Bulajić, članova veća u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Živković advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog hidrometeorološkog zavoda, koga zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1643/25 od 26.06.2025. godine, u sednici održanoj 05.03.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1643/25 od 26.06.2025. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1643/25 od 26.06.2025. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 49610/21 od 20.11.2024. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe učinjeno podneskom tužioca od 01.08.2024. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da u ime i za račun tužioca uplati nadležnom organu pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje obračunate na najnižu mesečnu osnovicu za uplatu doprinosa u iznosu od 40.143,00 dinara, za period i na iznose navedene u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke, odbačena je tužba tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tuženi da nakon izvršenih uplata iz stava drugog izreke, u ime i za račun tužioca popuni i podnese nadležnom Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje prijavu podataka za utvrđivanje staža osiguranja, zarade, naknade zarade, osnovice osiguranja i visine uplaćenih doprinosa “obrazac M4“ i prijavu promene podataka za utvrđivanje staža osiguranja, zarade, naknade zarade, osnovice osiguranja i visine uplaćenih doprinosa “obrazac M8“, za period radnog angažovanja tužioca, u periodu od 15.04.2013. do 15.10.2018 godine. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 137.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupanja uslova za izvršenje do konačne isplate. Stavom petim izreke, tužilac je oslobođen obaveze plaćanja sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1643/25 od 26.06.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 49610/21 od 20.11.2024. godine u stavu drugom i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu troškova.
Predmet tražene pravne zaštite je uplata pripadajućih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za tužioca nadležnom organu. O ovom tužbenom zahtevu, sudovi su odlučili uz primenu odgovarajućih odredaba materijalnog prava iz članova 2, 4, 6, 7, 13, 36, 37, 39, 40. i 51. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“ broj 84/04, sa novelama) i članova 125. i 126. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“ broj 34/03, sa novelama), kod utvrđene činjenice da tuženi u utuženom periodu nije na pravilan i zakonit način obračunao i uplatio za tužioca nadležnom fondu PIO doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na iznose naknade za obavljeni posao, ugovorene zaključenim ugovorima o privremenim i povremenim poslovima. Odluka ne odstupa od sudske prakse u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanje kao u ovom predmetu, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11... 18/20), Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi uplate doprinosa (na iznose ugovorene naknade za obavljeni posao iz ugovora o privremenim i povremenim poslovima) podneta je 16.08.2021. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 40.143,00 dinara, a što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja iznos ispod 40.000 evra.
S obzirom na to da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Vrhovni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
