Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. i člana 441. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiljina revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se, pod uslovima iz člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. tog zakona, ovaj pravni lek može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u periodu od 27.10.2016. godine do 27.04.2019. godine sukcesivno zaključila šest ugovora o radu na određeno vreme (na po šest meseci) za radno mesto ..., zbog povećanog obima posla. Za sve to vreme tužilja nije obavljala poslove ..., za koje je zaključila ugovore o radu, već poslove ... . Između stranaka je 27.10.2019. godine zaključen još jedan ugovor o radu na određeno vreme u trajanju od mesec dana, zbog povećanog obima posla na radnom mestu ..., ali je tužilja i u tom periodu radila kao ... . Rešenjem od 26.11.2019. godine utvrđeno je da je tužilji radni odnos prestao zbog isteka vremena za koji je zaključen ugovor o radu od 27.10.2019. godine. Protiv tog rešenja tužilja, saglasno datoj pouci o pravnom leku, nije izjavila žalbu Žalbenoj komisiji sudstva.

Polazeći od tako utvrđenog činjenčinog stanja, drugostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava izveo zaključak o nenadležnosti suda za odlučivanje o zahtevu za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa.

Tužilja je ugovorom o radu od 27.10.2019. godine zasnovala radni odnos na određeno vreme u statusu državnog službenika. Zakonom o državnim službenicima, pored ostalog, propisano je: da državni službenik ima pravo žalbe na rešenje kojim se odlučuje o njegovim pravima i dužnostima, ako žalba zakonom nije izričito isključena (član 16); da se pri odlučivanju o pravima i dužnostima državnog službenika primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak, izuzev kod odlučivanja o odgovornosti za štetu (član 140. stav 4); da žalbene komisije odlučuju o žalbama državnih službenika na rešenja kojima se u upravnom postupku odlučuje o njihovim pravima i dužnostima (član 142).

Sledstveno izloženom, zakonitost rešenja od 27.10.2019. godine o prestanku radnog odnosa tužilje na određeno vreme ispituje se u upravnom postupku, žalbom izjavljenom Žalbenoj komisiji, a sudska zašita je obezbeđena u upravnom sporu saglasno članu 143. stav 3. Zakona o državnim službenicima. Zbog toga redovni sud nije nadležan da odlučuje o tužbi kojom je tražen poništaj označenog rešenja. Tužilja je podnošenjem ove tužbe izabrala pogrešan pravni put za zaštitu svog prava jer je protiv rešenja o prestanku radnog odnosa morala da izjavi žalbu, odnosno da tužbom pokrene upravni spor u slučaju da je nezadovoljna odlukom drugostepenog organa o njenoj žalbi.

Tužbeni zahtev za utvrđenje da je radni odnos tužilje na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme drugostepeni sud je odbio sa obrazloženjem da je u periodu od 26.10.2016. godine do 26.10.2019. godine tužilja poslove obavljala u statusu nameštenika, a od 27.10.2019. godine u statusu državnog službenika, tako da različiti radno-pravni status tužilje implicira primenu ne samo člana 37. stav 2. i 6. Zakona o radu, kao opšteg propisa o radu, već i Zakona o državnim službenicima. Po stanovištu tog suda, tužilji je radni odnos kao namešteniku prestao 27.10.2019. godine, kada je primljena u radni odnos na određeno vreme kao državni službenik, a taj prijem tužilja nije osporavala u odgovarajućem upravnom postupku i rešenje o prestanku radnog odnosa tužilje u statusu državnog službenika nije poništila.

Po stanovištu revizijskog suda, tužbeni zahtev za utvrđenje postojanja radnog odnosa na neodređeno vreme nije osnovan, ali iz drugih razloga. Odlukom o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, sistemu javnih službi, sistemu Autonomne pokrajine Vojvodine i sistemu lokalne samouprave, donetom na osnovu člana 4. stav 1. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme u Prekršajnom sudu u Šapcu iznosi 52 zaposlena. Tužilja nije sporila tvrdnju tužene iznetu u odgovoru na tužbu da je broj zaposlenih na neodređeno vreme u označenom državnom organu isti kao maksimalni broj zaposlenih predviđen navedenom Odlukom, što znači da bi utvrđivanjem da je tužilja u radnom odnosu na neodređeno vreme bio prekršen prinudni propis.

Sa svega navedenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani navodi tužiljine revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić