Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, bitne povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio zaposlen kod tuženog na poslovima „...“ na osnovu ugovora o radu broj .../... od 01.04.2008. godine i aneksa ugovora o radu broj ... od 28.12.2015. godine. Tuženi je 24.02.2017. godine doneo Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka broj 110- 612017- II kojim je prestalo da postoji radno mesto čije je poslove tužilac obavljao i u kome je predviđeno da se objavljuje na oglasnoj tabli preduzeća i da stupa na snagu danom donošenja, kao i Odluku o utvrđivanju viška zaposlenih broj 730, kojom je utvrđeno da će u periodu od 30 dana doći do prestanka potrebe za radom 2 radnika, među kojima i tužioca, jer je prestala potreba za obavljanjem određenog posla. Tužiocu je dana 27.02.2017. godine uručeno rešenje broj ... od 27.02.2017. godine, kojim mu je otkazan ugovor o radu zbog organizacionih i tehnoloških promena usled usvajanja novog pravilnika i radi saniranja otežanog ekonomskog poslovanja preduzeća, velikih finansijskih poteškoća u kojima se našlo preduzeće zbog nagomilanih dugova.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev za poništaj osporenog rešenja i vraćanje na rad nalazeći da je pobijano rešenje nezakonito, jer sve i da je Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih mesta objavljen na oglasnoj tabli isti nije stupio na snagu, s obzirom da nije protekao Ustavom predviđeni rok od osam dana od dana objavljivanja, niti su u samom pravilniku navedeni naročito opravdani razlozi za stupanje na snagu danom donošenja, pa je rešenje doneto na osnovu Pravilnika koji nije stupio na pravnu snagu, pri čemu rešenje ne sadrži jasne i nedvosmislene razloge zašto je baš tužilac proglašen tehnološkim viškom. Pored toga tužilac je bio član glavnog odbora sindikata, koji je u kritičnom periodu bio aktivan, a tuženi nije dokazao da otkaz ugovora o radu nije posledica statusa ili aktivnosti tužioca kao predstavnika zaposlenih.

Drugostepeni sud je izrazio suprotno stanovište, nalazeći da prvostepeni sud nije imao ovlašćenje da ceni ustavnosti opšteg akta tuženog, da je izmenjeni Pravilnik o sistematizaciji i organizaciji radnih mesta od 24.02.2017. godine stupio na snagu danom donošenja, te da je na osnovu istog prestala potreba za radom tužioca, zbog čega je odlukom tuženog proglašen tehnološkim viškom i rešenjem od 27.02.2017. godine mu otkazan ugovor o radu. Pored toga, tuženi nije imao obavezu da u otkaznom rešenju konkretizuje razloge zbog kojih je tužilac proglašen tehnološkim viškom, imajući u vidu da je stupanjem na snagu Pravilnika radno mesto tužioca prestalo da postoji, pa sindikalno delovanje tužioca nije bilo razlog za prestanak njegovog radnog odnosa, već proces racionalizacije, pri čemu tužilac u toku postupka nije dokazao suprotno. Zato je prvostepena presuda preinačena i tužbeni zahtev odbijen, kao neosnovan.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, stanovište drugostepenog suda je zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava zbog čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

U konkretnom slučaju tužiocu, zaposlenom kod tuženog, na poslovima referent za izradu projektne dokumentacije, rešenjem broj ... od 27.02.2017. godine otkazan je ugovor o radu, na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05...75/14), zbog prestanka potrebe za njegovim radom. Prethodno je tuženi doneo Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka broj 717 od 24.02.2017. godine, kojim nije sistematizovano radno mesto tužioca, i kojim je u članu 11 predviđeno da se isti objavljuje na oglasnoj tabli i da stupa na snagu danom donošenja. Takođe, tuženi je doneo i Odluku o utvrđivanju viška zaposlenih broj 730 od 24.02.2017. godine kojom je utvrđeno da je za radom tužioca prestala potreba, zbog usvajanja novog Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova broj 717 od 24.02.2017. godine.

Odredbom člana 196. Ustava RS propisano je da se zakoni i svi drugi opšti akti, objavljuju pre stupanja na snagu (stav 1). Ustav, zakoni i podzakonski opšti akti Republike Srbije objavljuju se u republičkom službenom glasilu, a statuti, odluke i drugi opšti akti AP objavljuju se u Pokrajinskom službenom glasilu (stav 2). Statuti i ošti akti jedinica lokalne samouprave, objavljuju se u lokalnim službenim glasilima (stav 3). Zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi, utvrđeni prilikom njihovog donošenja (stav 4).

U skladu sa navedenim odredbama da bi jedan opšti akt proizveo pravno dejstvo, neophodno je da je prethodno stupio na snagu, a da bi opšti akt stupio na snagu neophodno je da prethodno bude objavljen na odgovarajući način. U članu 11. Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka tuženog od 24.02.2014. godine predviđeno je da se Pravilnik objavljuje na oglasnoj tabli preduzeća i da stupa na snagu danom donošenja. Pravilno je stanovište drugostepenog suda da je ocena ustavnosti i zakonitosti opštih akata (normativna kontrola) u nadležnosti Ustavnog suda, pa sud u ovom postupku nije bio ovlašćen da ceni ustavnost odredbe Pravilnika, o stupanju na snagu danom donošenja. Međutim, u postupku je bila sporna činjenica o objavljivanju Pravilnika na oglasnoj tabli, u vezi čega je prvostepeni sud izvodio dokaze (saslušanje svedoka, tužioca i zastupnika tuženog), ali je u postupku navedena bitna činjenica ostala neutvrđena. Kako je jedan od preduslova za stupanje na snagu opšteg akta, njegovo objavljivanje (član 196. stav 1. Ustava Republike Srbije), to se za sada ne može prihvatiti kao pravilno stanovište drugostepenog suda da je Pravilnik stupio na snagu danom donošenja. Pored toga drugostepeni sud je pogrešnom primenom materijalnog prava iz člana 188. Zakona o radu prebacio teret dokazivanja bitnih činjenica iz navedene zakonske odredbe na tužioca, ne uzimajući u osnov svoje odluke činjenice utvrđene u prvostepenom postupku (sindikalna aktivnost), iako zaključuje da je činjenično stanje pravilno i potpuno utvrdio.

Imajući u vidu navedeno Vrhovni kasacioni sud je ukinuo drugostepenu presudu i predmet vratio drugostepenom sudu na ponovno suđenje. Drugostepeni sud će imajući u vidu izložene primedbe ponovo odlučiti o žalbama tuženog.

Na osnovu člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić