.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1708/2021
04.02.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Radomir Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog preduzeća za stambene usluge „NIŠSTAN“ iz Niša, čiji je punomoćnik Željko Ivetić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 368/21 od 02.02.2021. godine, u sednici održanoj 04.02.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 368/21 od 02.02.2021. godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 349/20 od 15.10.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je kao nezakonito poništeno rešenje tuženog br. .. od 10.06.2016. godine o otkazu ugovora o radu „kojim je tuženi tužiocu prestao radni odnos“. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad, kao i da mu prizna sva prava na radu i po osnovu rada. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 208.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 368/21 od 02.02.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P1 349/20 od 15.10.2020. godine.
Tuženi je protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.
U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. U postupku po žalbi, drugostepeni sud nije propustio da primeni niti je nepravilno primenio odredbe procesnog zakona, što je bilo ili moglo biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog bio u radnom odnosu na neodređeno vreme, na poslovima ... radnika, na osnovu zaključenog ugovora o radu od 14.09.2011. godine. Rešenjem tuženog br. .. od 10.06.2016. godine, tužiocu je otkazan navedeni ugovor sa aneksom, primenom otkaznog roka iz člana 179. stav 5. tačka 1) Zakona o radu u vezi člana 22. Zakona od načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, zbog prestanka potrebe za tužiočevim radom usled organizacionih promena. Tužiocu je radni odnos prestao dana 14.06.2016. godine uz isplatu otpremnine u zakonom propisanom roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. U izvršenju Odluke o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu javnog sektora grada Niša za 2015. godinu („Službeni list grada Niša“ broj 106/2015) tuženi je 03.03.2016. godine doneo nov Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta br. .. na koji je saglasnost dalo Gradsko veće grada Niša rešenjem br. ../2016-03 od 24.03.2016. godine. Pravilnik je oglašen preko oglasne table tuženog 30.03.2016. godine, a na snagu je stupio 07.04.2016. godine. Ovim Pravilnikom je broj izvršilaca na poslovima „... radnik“ smanjen sa osam na sedam. Dana 07.04.2016. godine tuženi je doneo Odluku o utvrđivanju broja zaposlenih za čijim radom prestaje potreba u preduzeću br. .. kojom je pored ostalog utvrđen prestanak potrebe za radom jednog zaposlenog na poslovima i zadacima radnog mesta ... radnika u Službi ..., Sektor ..., zbog smanjenja broja izvršilaca na poslovima radnog mesta. Tužiocu je dostavljen anketni list od 08.04.2016. godine da se izjasni o nameri da mu radni odnos kod tuženog prestane na osnovu zaključenog sporazuma uz isplatu novčane naknade. Dana 11.04.2016. godine tužilac se izjasnio da takvu nameru nema. Tuženi je osporeno rešenje br. .. doneo 10.06.2016. godine, koje je tužiocu dostavljeno stavljanjem na oglasnu tablu tuženog u smislu člana 185. stav 4. Zakona o radu na način što je objavljeno 22.06.2016. godine, a sa oglasne table skinuto 30.06.2016. godine. Tužilac je zakonitost navedenog rešenja osporio predmetnom tužbom koju je blagovremeno podneo 29.08.2016. godine, tražeći pored poništaja i vraćanje na rad.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili zahtev tužioca i poništili kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu.
Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05... 75/14), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to: 1) ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.
Imajući u vidu činjenicu da je rešenje tuženog br. .. od 10.06.2016. godine o otkazu ugovora o radu doneto u postupku racionalizacije (smanjenja) broja zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu javnog sektora, u izvršenju Odluke o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu javnog sektora Grada Niša za 2015. godinu („Službeni list grada Niša“ broj 106/2015), a primenom otkaznog razloga iz člana 179. stav 5. tačka 1) Zakona o radu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno stanovište nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju tuženi nije dokazao da je rešenje o otkazu ugovora o radu zasnovano na prethodno sprovedenom postupku bodovanja zaposlenih na istom radnom mestu (tužioca u konkurenciji sa preostalih sedam izvršilaca na radnom mestu ... radnika) pravilnom primenom prethodno utvrđenih merila i kriterijuma. Osnovano je nalaženje nižestepenih sudova, da i u situaciji kada je poslodavac u obavezi da donese Program rešavanja viška zaposlenih i u situaciji kada navedenu obavezu nema, ne daje pravo poslodavcu da bez određenih kriterijuma sam odluči koji zaposleni predstavlja višak. Stoga nije bilo osnova za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu saglasno citiranoj odredbi člana 179. stav 5. tačka 1) Zakona o radu.
Kako je tužiocu nezakonito prestao radni odnos, pravilno je primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu obavezan tuženi da tužioca vrati na rad.
Vrhovni kasacioni sud nije posebno cenio navode revizije imajući u vidu da se u reviziji u suštini ponavljaju navodi isticani u žalbi koji su bili predmet detaljne i pravilne ocene u drugostepenoj presudi.
S obzirom na izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Kako je revizija tuženog odbijena kao neosnovana, u smislu člana 153. stav 1. ZPP, odbijen je i zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka.
Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
