Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju se revizijom ukazuje, po članu 407. stav 1. ZPP ne predstavlja razlog zbog koga se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na osnovu ugovora o radu na neodređeno vreme od 29.01.2005. godine na radnom mestu radnik u ... . Osporenim rešenjem tuženog od 09.05.2016. godine tužilji je otkazan ugovor o radu primenom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu i člana 22. Zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, zbog prestanka potrebe za njenim radom usled organizacionih i ekonomskih promena. Istim rešenjem utvrđena je visina otpremnine koja je isplaćena tužilji. Na osnovu Odluke Vlade RS o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, sistemu javnih službi, sistemu Autonomne pokrajine Vojvodine i sistemu lokalne samouprave za 2015. godinu („Službeni glasnik RS“ br. 101/15), određen je limit ukupnog broja zaposlenih kod tuženog na 378 zaposlenih na neodređeno vreme. Tuženi je 30.01.2016. godine doneo nov Pravilnik o organizaciji i sitemtizaciji poslova, kojim je broj zaposlenih usaglasio sa odlukom Vlade. Tim aktom je broj izvršilaca za radno mesto ... smanjen sa 6 na 4. Ministarstvo zdravlja, kao resorno ministarstvo, dalo je saglasnost na novi pravilnik o sistematizaciji aktom od 25.02.2016. godine. Tuženom su od strane Ministarstva zdravlja 28.03.2016. godine dostavljeni kriterijumi za utvrđivanje viška nemedicinskih radnika, usvojeni od strane reprezentativnih sindikata iz oblasti zdravstva. Tuženi je 25.03.2016. godine doneo Odluku o pokretanju postupka rešavanja „viška zaposlenih“ i obrazovanju radne grupe za sprovođenje racionalizacije i Odluku o sprovođenju ankete (29.03.2016. godine) iz čije sadržine se utvrđuje da poslovi koje je tužilja obavljala spadaju u grupu poslova na kojima postoji potreba smanjenja broja izvršilaca (sa postojećih 6 na 4 izvršioca). Povodom ankete, tužilja se izjasnila da ne želi da joj radni odnos kod tuženog prestane sporazumno uz isplatu novčane nadoknade. Radna grupa tuženog je u periodu od 12.04.2016. godine do 21.04.2016. godine vršila bodovanje na osnovu dostavljenih kriterijuma, utvrđivala ko će od zaposlenih biti proglašen „viškom zaposlenih“ i o svemu tome sačinila zapisnike koji su sastavni deo bodovne liste. Od ukupno 6 zaposlenih koje su obavljale iste poslove kao i tužilja (...), tuženi je bodovao 3 izvršioca međi kojima je tužilja, jer su ostale 3 zaposlene bile izuzete primenom predviđenih kriterijuma kao samohrani roditelji, odnosno zbog porodiljskog odustva. Nakon izršenog bodovanja dve zaposlene među kojima je i tužilja ostvarila je najmanji broj bodova (54,25). Tuženi je 22.04.2016. godine doneo Odluku o utvrđivanju viška zaposlenih, kojom je pored ostalih zaposlenih obuhvaćena i tužilja. U obrazloženju odluke navedeni su zaposleni koji su dobrovoljno pristali da im radni odnos prestane uz isplatu novčane naknade, da je postupak racionalizacije sproveden primenom kriterijuma za nemedicinske radnike u zdravstvu iz člana 5. Predloga kriterijuma, te da su nakon izvršenog bodovanja utvrđeni zaposleni za čijim radom je prestala potreba. Konstatovano je da je odluka objavljena na oglasnim tablama Instituta 22.04.2016. godine.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su ocenili primenom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu i odredaba Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru da tuželja neosnovano zahteva poništaj osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu, budući da je tuženi sproveo zakonit postupak utvrđivanja viška zaposlenih, da je novi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova objavljen na oglasnoj tabili i da je stupio na pravnu snagu, da je pravilno primenio kriterijume za utvrđivanje viška nemedicinskih radnika dostavljene od strane Ministarstva zdravlja, na osnovu kojih je tužilja jedna od zaposlenih sa najmanje ostvarenih bodova, te da je time nastupio opravdan razlog za otkaz ugovora o radu, zbog čega je odbijen tužbeni zahtev.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovani su navodi revizije tužilje kojima se pravnosnažna presuda pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – Odluka US, 113/2017 i 95/2018- autentično tumačenje), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Odredbama članova 153-158. Zakona o radu propisan je način utvrđivanja viška zaposlenih kod poslodavca, kada je s obzirom na ukupan broj zaposlenih i broj zaposlenih koji su višak, neophodno donošenje programa rešavanja viška zaposlenih, pa je propisana sadržina programa i postupak njegovog donošenja.

U konkretnom slučaju, kod tuženog je došlo do sprovođenja postupka racionalizacije propisanog Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“ br. 68/15 i 85/15). Tim zakonom utvrđena je racionalizacija odnosno način određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, kao i obim i rokovi smanjenja broja zaposlenih do dostizanja utvrđenog maksimalnog broja. Kako je tuženi imao ukupno 396 zaposlenih na neodređeno vreme, a na osnovu Odluke Vlade RS o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, sistemu javnih službi, sistemu Autonomne pokrajine Vojvodine i sistemu lokalne samouprave za 2015. godinu, trebalo je izvršiti racionalizaciju smanjenjem broja zaposlenih na 378, to tuženi nije bio u obavezi da donosi program rešavanja viška zaposlenih u smisu člana 153 Zakona o radu. U postupku utvrđivanja viška zaposlenih u skladu sa navedenim zakonom, tuženi je doneo nov Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova 30.01.2016. godine, na koji je Ministarstvo zdravlja, kao resorno ministarstvo dalo saglasnost aktom od 25.02.2016. godine, a zatim je doneta Odluku o pokretanju postupka rešavanja „viška zaposlenih“ i obrazovanju radne grupe za sprovođenje racionalizacije i Odluka o sprovođenju ankete iz čije sadržine se utvrđuje da poslovi koje je tužilja obavljala „...“ spadaju u grupu poslova na kojima postoji potreba smanjenja broja izvršilaca (za 2 od ukupno 6 izvršilaca).

Prilikom utvrđivanja viška zaposlenih tuženi je primenio kriterijume dostavljene od strane nadležnog minisatrstva, a prethodno usvojene od strane reprezentativnih sindikata iz oblasti zdravstva, koji su bili obavezujući za sve zdravstvene ustanove. Ovim predlogom (instrukcijama) je u članu 2. propisano da će se pri proglašenju viška zaposlenih nemedicinskih radnika u zdravstvu obezbediti da najpre prestane radni odnos zaposlenima koji u kalendarskoj godini ispunjavaju ili koji će u roku od dve godine od proglašenja tehnološkim viškom ispuniti uslov za ostvarivanje prava na penziju (starosnu), kao i zaposleni koji imaju najmanji broj bodova primenom kriterijuma iz člana 5. Predloga. Tom odredbom je određeno da će se pri predlaganju i utvrđivanju zaposlenog za čijim je radom u skladu sa zakonom prestala potreba primenjivati kriterijumi po sledećem radosledu: a) primanja po članu domaćinstva, b) dužina efektivnog staža osiguranja, v) zdravstveno stanje zaposlenog i člana njegove uže porodice, g) broj dece do 26. godina starosti, prema kojima zaposleni ima obavezu izdržavanja i d) po osnovu uslova rada. Radna grupa tuženog pravilnom primenom predviđenih kriterijuma za utvrđivanje viška nemedicinskih radnika izvršila je bodovanje na osnovu kojih je utvrđeno ko će od zaposlenih biti proglašen „viškom zaposlenih“ i sačinila zapisnike koji su sastavni deo bodovne liste. Tuženi je omogućio zaposlenima uvid u rad radne grupe kao i uvid u izvršeno bodovanje i objavljena je odluka o utvrđivanju viška zaposlenih. Kako je na poslovima koje je tužilja obavljala došlo do smanjenja broja izvršilac (za 2 od ukupno 6 izvršilaca), od kojih su tri zaposlene izuzete primenom predviđenih kriterijuma koji se odnose na samohrane roditelje, odnosno zaposlene na porodiljskom odustvu, te kako je tužilja ostvarila najmanji broj bodova primenom propisanih kriterijuma iz člana 5. Predloga, to je proglašena viškom zaposlenih, čime je utvrđen prestanak potrebe za njenim radom, a što je osnov za primenu otkaznog razloga iz člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu.

Suprotno navodima revizije, procedura donošenja akata u postupku racionalizacije i rešavanja viška zaposlenih kod tuženog sprovedena je u skladu sa Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. U postupku donošenja pobijanog rešenja, tužilja je bila podvrgnuta bodovanju primenom propisanih kriterijuma obavezujućih za zdravstvene ustanove i ostvarila je najmanji broj bodova, to je po oceni Vrhovnog suda pravilan zaključak nužestepenih sudova da je postojao opravdan razlog za otkaz ugovora o radu na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, te da je tužilji u zakonom predviđenom postupku zakonito prestao radni odnos. Imajući u vidu navedeno, kao i da je tuženi tužilji isplatio otpremninu i da je u postupku pred nižestepenim sudovima utvrđeno da nije bilo mogućnosti za premeštaj tužilje na druge poslove, to je pravilna odluka nižestepenih sudova da nije osnovan zahtev tužilje za poništaj otkaza ugovora o radu.

Imajući u vidu da je tužilji zakonito prestao radni odnos, neosnovan je i njen zahtev za reintegraciju u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić