Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je od 2008. godine u radnom odnosu sa tuženom, na poslovima lekara ... . Tužilji je dat u zakup stan na određeno vreme dok je u radnom odnosu sa tuženom. Ugovor o zakupu stana tuženi je jednostrano raskinuo 20.03.2018. godine, ostavljajući tužilji rok za iseljenje od 30 dana. O jednostranom raskidu ugovora tužilja je bila pismeno obavšetena. Osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu doneto je 14.05.2018. godine, zbog povreda radne obaveze učinjenih 23.03. i 26.03.2018. godine, predviđenih članom 130. stav 1. tačka 21. Kolektivnog ugovora tužene od 24.03.2017. godine. Pre donošenja navedenog rešenja tužilji je uručeno pisano upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu. Tužilja je 23.03.2018. godine sa suprugom pristupila u kancelariju tehničkog sekretara VD direktora tužene i zatražila objašnjenje za otkaz ugovora o zakupu stana, a takvo objašnjenje je tražila i od lica koje je zaposleno na poslovima pravnika, koje je naknadno ušlo u kancelariju. Tužiljin suprug se povišenim tonom obraćao direktoru tužene, takođe zahtevajući objašnjenje o razlozima za otkaz ugovora o zakupu stana, rekavši mu da se to neće dobro završiti i preteći podnošenjem tužbe, govoreći direktoru da je on sramota za ... i da ga se svi u selu stide. Tužilja je 26.03.2018. godine stručnom kolegijumu tužene uputila dopis u kojem je navela da je 23.03.2018. godine dobila otkaz ugovora o zakupu stana na podmukao način, bez bilo kakvog prethodnog razgovora i obrazloženja – na nekolegijalan i nemoralan način kojim VD direktora i pravnica pokušavaju da na nju vrše pritisak zbog spora koji se vodi povodom njene specijalizacije, što je protivno svim etičkim i moralnim normama i predstavlja oblik zlostavljanja na radu. U istom dopisu tužilja je navela da od VD direktora konstantno dobija pretnje otkazom ugovora o radu te da on svojim odlukama, po savetu pravnice, ponižava sve zaposlene, a naročito svoje kolege lekare i obavestila stručni kolegijum tužene da je pred nadležnim organima pokrenula postupak po pitanju kampanje, mahinacija i nezakonitog postupanja VD direktora i pravnice. Između stranaka postoji spor povodom ugovora o tužiljinoj specijalizaciji.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su u o tužbenom zahtevu u ovom sporu odlučili pravilnom primenom materijalnog prava.

Prema odredbi člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu, zaposlenom se može otkazati ugovor o radu ako učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Tužilji je ugovor o radu otkazan zbog povrede radne obaveze propisane članom 130. stav 1. tačka 21. Kolektivnog ugovora tužene, nasilnog, nedoličnog ili uvredljivog ponašanja prema drugim zaposlenima, ispoljenom u dva vremenski bliska događaja.

Ocenom izvedenih dokaza koja se revizijom ne može pobijati, jer se na taj način osporava utvrđeno činjenično stanje što je protivno članu 407. stav 2. ZPP, utvrđeno je da tužilja 23.03.2018. godine nije nikoga vređala ili mu pretila, tako da u tom događaju nema obeležja ponašanja koje se može podvesti pod označenu povredu radne obaveze. Eventualno nedolično ophođenje njenog supruga prema VD direktora tužene ne može se staviti u krivicu tužilje, kao uslovu za postojanje povrede radne obaveze. U pogledu pojedinih izraza navedenih u tužiljinom pismenu od 26.03.2018. godine revizijski sud prihvata izloženo pravno stanovište drugostepenog suda da upotrebljeni izrazi predstavljaju grube vrednosne sudove o ponašanju VD direktora tužene i pravnice, ali da njihov cilj nije bila povreda ugleda i časti tih lica, već iznošenje kritičkog mišljenja o njihovom radu i ponašanju uopšte, a posebno prema tužilji u vezi sa sporom oko njene specijalizacije i otkaza ugovora o zakupu stana. Osim toga, tužilja je ovo pismeno uputila stručnom kolegijumu tužene zdravstvene ustanove, u skladu sa poslovnim kodeksom tužene.

Iz navedenih razloga, po oceni revizijskog suda, nisu osnovani navodi tužene da je u ovom sporu pogrešno primenjeno materijalno pravo. Revizijom se delom ponavljaju navodi žalbe i osporava utvrđeno činjenično stanje, naročito u odnosu na događaj od 23.03.2018. godine, i iznosi drugačiji stav o značenju izraza upotrebljenih u tužiljinom dopisu od 26.03.2018. godine i njihovoj podobnosti da povrede ugled i čast drugih zaposlenih.

Sledstveno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković