Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici po tužbi tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Branislava Vidicki, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, MUP, PU Novi Sad, PS Bač, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, odeljenje u Novom Sadu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u presudi Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 br. 4227/19 od 16.12.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 28.01.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužioca.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv rešenja o troškovima sadržanog u presudi Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 br. 4227/19 od 16.12.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P1 br. 13/18 od 23.09.2019. godine, usvojen je tužbeni zahtev. Obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova prevoza isplati iznos od 20.229,06 dinara sa pripadajućom kamatom i troškovima postupka u iznosu od 60.418,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 br. 4227/19 od 16.12.2019. godine, potvrđena je prvostepena presuda u delu usvojenog tužbenog zahteva. Preinačeno je rešenje o troškovima tako što je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka preko iznosa od 29.998,00 dinara sa traženom kamatom odbijen kao neosnovan.

Protiv pravosnažnog drugostepenog rešenja o troškovima postupka, reviziju je izjavio tužilac zbog bitne povrede postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Pozvao se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku i razloge propisane tom zakonskom odredbom.

Po članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji. Po oceni revizijskog suda nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava. Nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse. Troškovi postupka predstavljaju sporedno potraživanje, koje ne čini glavni zahtev i različiti su za svaki slučaj posebno, pa ne mogu biti predmet ocene prava na izjavljivanje revizije u smislu ujednačavanja sudske prakse.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 403. stav 2., člana 410. stav 2. i člana 420. u vezi sa članom 28. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14) i odlučio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 28. Zakona o parničnom postupku propisano je da kada je za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora kao ta vrednost uzima se samo vrednost glavnog zahteva, a kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja kao i parnični troškovi ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.

Parnični troškovi o kojima je odlučivao drugostepeni sud propisani su procesnim zakonom u članovima 150. – 167. Zakona o parničnom postupku, što određuje karakter odluke koja se pobija revizijom. Zahtev za naknadu troškova je u predmetnom sporu sporedno traženje. Stoga se protiv rešenja drugostepenog suda, revizija ne može izjaviti, ako se revizijom pobija samo odluka o troškovima postupka kao sporednom zahtevu.

Izjavljenom revizijom tužilac pobija samo prvosnažno drugostepeno rešenje o troškovima postupka, pa obzirom da troškovi postupka nisu glavni zahtev revizija nije dozvoljena. Bez uticaja je što je drugostepenim rešenjem preinačeno prvostepeno rešenje o troškovima postupka, jer se odredba člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku ne primenjuje kada se preinačenje odnosi na sporedne zahteve, odnosno troškove postupka u konkretnom slučaju.

Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je reviziju odbacio primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku i odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić