OBAVEZUJU SE tužilje da na ime troškova postupka isplate tuženoj iznos od 42.000,00 dinara u roku od 15 dana od dostavljanja prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 259/2021 od 13.10.2021. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilji AA za period od 01.10.2017. godine do 30.09.2020. godine isplati naknadu troškova za ishranu u toku rada u iznosu od 103.889,36 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.01.2021. godine do isplate i obračunsku zakonsku zateznu kamatu u iznosu od 17.953,01 dinar, kao i naknadu troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora u iznosu od 111.306,78 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.01.2021. godine do isplate i obračunatu zakonsku zateznu kamatu u iznosu od 18.269,16 dinara. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji BB za period od 01.12.2017. godine do 31.10.2020. godine isplati naknadu troškva za ishranu u toku rada u iznosu od 103.415,20 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.01.2021. godine do isplate i obračunatu zakonsku zateznu kamatu u iznosu od 17.209,94 dinara, kao i naknadu troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora u iznosu od 109.023,85 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.01.2021. godine do isplate i obračunatu zakonsku zateznu kamatu u iznosu od 16.786,54 dinara. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužiljama naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 81.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke tužilje su oslobođene obaveze plaćanja sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3667/21 od 02.02.2022. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojena žalba i preinačena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 259/21 od 13.10.2021. godine tako što je preko iznosa od 95.177,04 dinara na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i preko iznosa obračunate zatezne kamate od 15.419,62 dinara, kao i preko iznosa od 105.606,62 dinara na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora i preko iznosa obračunate zakonske zatezne kamate od 16.424,08 dinara zahtev tužilje AA odbijen kao neosnovan Stavom drugim izreke, u preostalom delu žalba tužene je odbijena kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je, zbog pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavila reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, posebna revizija tužene u ovom sporu je dozvoljena radi ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa članom 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilje su u radnom odnosu kod tužene i raspoređene su na radno mesto ... . Tužiljama je plata obračunavana množenjem utvrđenog koeficijenta od 6,30 sa osnovicom koju je utvrdila Vlada Republike Srbije. Tako obračunata plata bila je niža od minimalne zarade, zbog čega je tužena vršila korekciju – doplatu do iznosa minimalne zarade. U obračunskim listama tužena nije posebno iskazivala naknadu za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom odredbi materijalnog prava citiranih u obrazloženjima presuda usvojili tužbeni zahtev. Po stanovištu sudova, tužiljama je u spornom periodu isplaćivana plata u visini minimalne zarade u kojoj nisu sadržane sporne naknade, zbog čega tužilje imaju pravo na njihovu isplatu u visini utvrđenoj veštačenjem, prema kriterijumima iz Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti koji su najpovoljniji za tuženu.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pogrešno primenili materijalno pravo.

Tužilje su zaposlene u srednjoj školi, pa se zato na utvrđenje i obračun njihove plate, naknada i dodataka primenjuju propisi kojima se uređuju plate, zarade i druga primanja zaposlenih u javnim službama. Na primenu tih propisa upućuje odredba člana 187. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 88/17 ... 129/21).

Način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave uređen je Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 34/11 ... 86/19). Odredbom člana 3. stav 1. tog zakona propisano je da osnovicu za obračun i isplatu plata utvrđuje Vlada Republike Srbije, osim za predsednika Republike, narodne poslanike i imenovana, postavljena i zaposlena lica u službama predsednika Republike i Narodne Skupštin Republike Srbije. Prema odredbi člana 4. stav 1. tog zakona, koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu i saglasno stavu 2. te odredbe sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Koeficijente za obračun plata zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave utvrđuje Vlada Republike Srbije Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, koja je doneta na osnovu člana 8. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama.

Odredbom člana 118. stav 1. tačke 5. i 6. Zakona o radu propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, pored ostalog i za ishranu u toku rada, ako poslodavac to pravo nije obezbedio na drugi način i za regres za korišćenje godišnjeg odmora. Odredbe tog zakona primenjuju se i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako zakonom nije drukčije određeno.

Sledstveno izloženom, Zakon o radu se supsidijerno primenjuje na zaposlene u javnim službama samo u slučaju da posebnim zakonom njihov položaj, prava, obaveze i odgovornosti nisu drugačije uređeni. Kako je odredbom člana 4. stav 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama propisano da koeficijent za obračun plate sadrži dodatak za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, to navedena odredba posebnog zakona isključuje primenu člana 118. stav 1. tačke 5. i 6. Zakona o radu. Ni Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u javnim službama, niti Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika to pravo ne predviđa. Važećim Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim školama utvrđeno je njihovo pravo na platu u visini minimalne zarade, ali ne i pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora zaposlenima koji primaju platu u visini minimalne zarade. S obzirom da je naknada troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u spornom periodu tužiljama isplaćivana kroz koeficijent za obračun njihove plate, ne pripada im pravo na dodatnu isplatu naknada koje potražuju tužbom, bez obzira na činjenicu da im je plata isplaćivana u visini minimalne zarade.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Odluka o troškovima celokupnog postpuka, sadržana u trećem stavu izreke, doneta je primenom člana 165. stav 2. u vezi člana 153. stav 1. i člana 154. ZPP. Tužena je uspela u sporu i zato ima pravo na naknadu troškova postupka u skladu sa opredeljenim zahtevom i Tarife o nagradama i naknadama za rad adviokata i to za sastav odgovora na tužbu u iznosu od 6.000,00 dinara i troškove sastava žalbe i revizije u iznosu od po 18.000,00 dinara,

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić