Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici po tužbi tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Branko Aleksić, advokat u ..., protiv tužene Javne medijske ustanove „Radio Televizija Srbije“, sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2128/19 od 22.05.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 10. novembra 2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2128/19 od 22.05.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2128/19 od 22.05.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 804/18 od 29.03.2019. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tužena da tužilji na ime naknade štete zbog manje isplaćene zarade isplati iznos od 96.754,86 dinara i to pojedinačno opredeljene mesečne iznose za period od januara 2016. godine zaključno sa februarom 2018. godine, sa opredeljenom zakonskom zateznom kamatom. U stavu drugom izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 2.510,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2128/19 od 22.05.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena navedena prvostepena presuda, te je odbijen i zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je izjavila blagovremenu reviziju zbog bitne povrede postupka učinjene u postupku pred drugostepenim sudom i zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije izjavljene na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za izuzetnu dozvoljenost revizije. Pobijana drugostepena presuda kojom je pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev koji je za predmet imao potraživanje tužilje na ime naknade štete zbog manje isplaćenih zarada kod tuženog, u periodu od januara 2016. zaključno sa februarom 2018. godine, uz obrazloženje da je u spornom periodu tužiljina zarada pravilno umanjivana za 10% primenom Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava (''Službeni glasnik RS'' br. 116/14), te Zakona o javnim medijskim servisima (''Službeni glasnik RS'' br. 83/14...108/16), nije protivna sudskoj praksi i izraženim pravnim shvatanjima revizijskog suda. Revizijskim navodima tužilje da se odredbe navedenog zakona ne odnose na zaposlene u javnim medijskim servisima, jer sredstva za svoje finansiranje obezbeđuju naplatom takse koja ne može biti javni prihod, ukazuje se na po shvatanju revidenta pogrešnu primenu materijalnog prava od strane nižestepenih sudova, što samo po sebi nije razlog za izuzetnu dozvoljenost revizije. Tužilja ne ukazuje na drugačiju sudsku praksu, izraženu u pravnosnažnim sudskim presudama, u primeni odredba člana 35. stav 1. i 36. stav 1. tačka 2. Zakona o javnim medijskim servisima, prema kojima Republika Srbija obezbeđuje stabilno i dovoljno finansiranje osnovne delatnosti javnog medijskog servisa, između ostalog, i iz sredstava budžeta i sledom toga na drugačije zaključke sudova o tome da li javni medijski servis jeste korisnik javnih sredstava u smislu Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava.

Iz iznetih razloga je na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužilja je tužbu podnela 05.03.2018. godine, a ista je preinačena 29.03.2019. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne odluke je 96.754,86 dinara, što predstavlja dinarsku protivvrednost od 820,15 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe.

Kako se predmetna parnica vodi povodom ostvarivanja novčanog zahteva iz radnog odnosa koji prema vrsti tražene pravne zaštite ne predstavlja radni spor iz člana 441. Zakona o parničnom postupku, te kako vrednost predmeta spora pobijanog dela drugostepene odluke reviziju tužilje čini nedozvoljenom, to je Vrhovni kasacioni sud odlučio na osnovu člana 413. primenom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku kao u izreci ovog rešenja, u drugom stavu.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić