.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1718/2022
08.06.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vuk Backović, advokat iz ..., protiv tužene Opšte bolnice Vrbas, čiji su punomoćnici Milan Milić i Vladimir Milić, advokati iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž1 12/22 od 17.02.2022. godine, u sednici veća održanoj 08.06.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž1 12/22 od 17.02.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu P1 193/2020 od 06.12.2021. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da tužilji na ime neisplaćenih naknada zarada po osnovu odsustva sa rada zbog državnih i verskih praznika, odsustva sa rada zbog bolesti i komplikacija u vezi trudnoće, isplati iznos od ukupno 43.527,34 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, odbijen je tužbeni zahtev u delu da se obaveže tužena da tužilji po osnovu predloga za mirno rešenje spora isplati iznos od 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom i obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 30.417,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom.
Rešenjem Višeg suda u Somboru Gž1 12/22 od 17.02.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene, a usvojena žalba tužilje, pa je rešenje o troškovima postupka sadržano u presudi Osnovnog suda u Vrbasu P1 193/2020 od 06.12.2021. godine preinačeno na taj način što je obavezana tužena da tužilji nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 69.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 420. u vezi sa članom 410. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 28. stav 1. ZPP propisano je da kad je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.
Kako se revizijom tužilje pobija odluka o troškovima postupka, koji ne čine glavni zahtev, revizija nije dozvoljena jer je izjavljena protiv rešenja protiv koga se ne može izjaviti u smislu člana 420. ZPP.
Revizija nije dozvoljena ni u smislu člana 403. stav 2. tačka 3) ZPP, kada bi revizija uvek bila dozvoljena, jer drugostepeni sud nije preinačio prvostepenu presudu u delu kojim je odlučio o zahtevima stranaka, već je preinačio rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u prvostepenoj presudi.
Na osnovu člana 420. stav 6. u vezi sa članom 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
