U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vukica Midorović, advokat iz ..., protiv tuženog „Metanolsko sirćetni kompleks“ a.d. Kikinda, čiji je punomoćnik Aleksandar Todorović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji 09.03.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 09.12.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

 ODBIJA SE,  kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 519/20 od 09.03.2020. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 519/20 od 09.03.2020. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kikindi P1 27/19 od 20.12.2019. godine, kojom je stavom prvim izreke, odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se poništi, kao nezakonito, rešenje o otkazu ugovora o radu od 10.03.2017. godine, da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad i sa njim zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme za obavljanje poslova koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i sposobnostima stečenim radom, kao i zahtev za naknadu troškova postupka. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka isplati iznos od 106.103,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. Navode u reviziji kojima se zapravo ukazuje da je u postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, jer se revizija iz ovog razloga ne može izjaviti u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog od 21.04.1986. godine, pri čemu je od 11.02.2003. godine obavljao poslove-..., a počev od 01.10.2003. godine je obavljao poslove na radnom mestu- ... .

Prema sistematizaciji poslova kod tuženog, ... vodi stručno i kvalitetno proces proizvodnje u jedinici za parcijalnu oksidaciju po radnim instrukcijama, održava regulaciju procesa po radnim instrukcijama po kojima radi, popunjava dnevni izveštaj, usklađuje parametre sa spoljnim rukovaocem, radi na otklanjanju i analiziranju radnih smetnji, odgovoran je za primenu mera zaštite na radu. Sve zadatke prima od smenovođe pogona metanola koji mu je prvopredpostavljeni, a u slučaju da je on odsutan, zadatke može da prima i od poslovođe pogona metamola. Sarađuje sa licima iz službe za održavanje prilikom izvođenja intervencija i remontnih poslova u jedinici za parcijalnu oksidaciju sistema baklje i gasne rampe.

U slučjaju udesa, ... je u obavezi da udalji sve nepotrebne osobe sa lica mesta. Odgovoran je za izvršavanje poslova koji su definisani dokumentima sistema menadžmenta (procedure, radne instrukcije i planovi). Obaveza radnog mesta ... podrazumeva izvršenje radnih obaveza, poštovanje radne discipline definisane ugovorom o radu, priprema jedinice za parcijalnu oksidaciju, zaustavlja jedinice za parcijalnu oksidaciju, član je ekipe u zaustavljanju proizvodnje u slučaju udesa. Odgovornost i ovlašćenja su definisana procedurama i ostalim dokumentima sistema menadžmenta.

Dana 06.01.2017. godine spoljna temperatura je bila minus 17-18 stepeni, a prekid rada u takvim uslovima predstavlja veliki rizik za opremu i mašine tuženog. Tužilac je radio u drugoj smeni od 15,00 časova, kao unutrašnji ..., a spoljni rukovalac je bio BB. Dolaskom na posao, tužilac je uočio kolebanje pritiska instrumentalnog vazduha. U pogonu U11 (Kol boks) došlo je do kvara tj. do prekida napajanja instrumetalnog vazduha. Oko 15,36 časova došlo je do „ispada fabrike“.

U trenutku dok je još bilo instrumetalnog vazduha, tužilac je uspeo da na komandnoj tabli otvori ventil, ispusti sintezni gas, zatim je izašao iz prostorije gde se nalazi komandna tabla i ručno otvorio ventil BV vode, potom je pokušao da otvori ventil 13 fic 18 da bi ispustio prirodni gas i u tome nije uspeo sve do oko 16,15 časova, kada je dobio informaciju da ponovo ima instrumentalnog vazduha i tada je preko komandne table ispuštao prirodni gas u narednih 10-20 minuta. Nakon toga, oko 16,30 časova tužilac je uočio da ne može da ispusti kiseonik, iz razloga što je sigurnost ventila zaglavljen (ventil Rov 13 koji se koristi za ispuštanje kiseonika). O ovom kvaru tužilac je odmah obavestio smenovođu VV, koji je nakon toga pozvao instrumentalistu GG da dođe kako bi otklonio kvar. Smenovođa nije dao nalog tužiocu da izađe iz prostorije i spoljnom rukovaocu pomogne u dreniranju sistema. Ovaj nalog tužilac je dobio tek od rukovodioca pogona metanola DD koji je došao u fabriku oko 17,00 časova.

Spoljni rukovalac BB je desetak minuta posle ispada postrojenja, oko 15,45 časova, započeo dreniranje sistema, što podrazumeva ispuštanje vode iz cevi da ne bi došlo do njenog zamrzavanja i tako do havarije. Da bi se ceo sistem izdrenirao potrebno je otvoriti ukupno osam ventila, od kojih se četiri nalaze na visini od oko 1 metra od zemlje, a preostalih četiri se nalaze na visini od 12 metara. Postoji baj pas venitila koji se nalazi na visini od 1 metra i udaljen je oko 40 do 50 metara od komandne sale, a služi za usmeravanje kiseonika u bezbednu zonu, odnosno ručno ispuštanje kiseonika, ručno se otvara i njegovo ispuštanje na taj način traje 1 do 2 minuta.

Prema pisanim instrukcijama tuženog, da bi tužilac, kao unutrašnji ... mogao da napusti komandnu tablu, svi ventili moraju da zauzmu sigurnosni položaj na komandnoj tabli, pa i ventil Rov 13. ... može da napusti komandnu tablu i započne sa dreniranjem sistema, ukoliko proceni da je to bezbedno i da ne može ništa da se desi za vreme dok ne dođe u instrumentalni vazduh.

Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka iz oblasti sigurnost na radu, uzroci požara, ekspolozija i havarija Dragana Mučalova utvrđeno je da je prekid u radu izazavan ispadom kotlarnice i nedostatkom instrumentalnog vazduha zbog izuzetno nepovoljne vremenske prilike tog dana. U radnim instrukcijama tuženog ne navodi se samoinicijativno napuštanje radnog mesta-..... Tužilac je mogao bezbedno da napusti svoje radno mesto i zajedno sa spoljnim rukovaocem drenira sistem od vode čim ventili zauzmu sigurnosni položaj. Da se na vreme započelo sa dreniranjem sistema sprečio bi se duži zastoj u radu fabrike. U datoj situaciji tužilac je postupio po radnim instrukcijama tuženog RI- 2110-004, RI- 2110-0027 i RI- 2110-0004, u kojima se ne pominje samoinicijativno napuštanje radnog mesta unutrašnjeg rukovaoca table U13. Međutim, tužilac nije u celosti ispoštovao radne instrukcije tuženog RI- 2110-0010 i RI- 2110-0005 prema kojima je bio u obavezi da pomogne spoljnom rukovaocu u dreniranju sistema od vode.

Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka tehnologije i metalurgije Mihajla Peruničića utvrđeno je da je prekid rada kod tuženog uzrokovan nedostatakom instrumentalnog vazduha, kada je nastupio prekid automatske regulacije procesa proizvodnje, a svi pneumatski ventili, kao izvršni elementi sistema automatske relacije ostali su blokirani u sigurnosnim pozicijama, pa se na njih više nije moglo delovati sa instrumentalne table, što je značilo da se, usled veoma niske temperature, moralo pristupiti ručnom manipulisanju sa odgovarajućim ventilima i čepovima u smislu ispuštanja vode. Neposredno po saznanju da je nastupio nedostatak instrumentalnog vazduha tužilac je mogao bezbedno da napusti svoje radno mesto i da zajedno sa spoljnim rukovaocem preduzme dreniranje sistema od vode ručnim otvaranjem odgovarajućih ventila i skidanjem odgovarajućih čepova. Da je tužilac blagovremeno sa spoljnim rukovaocem pristupo operaciji dreniranja sistema od vode ručnim otvaranjem odgovarajućih ventila i skidanjem odgovarajućih čepova moguće je da bi se izbegla šteta. U situaciji otkaza automatske regulacije procesa i predstojećeg nastupanja smrzavanja vode u rashladnom sistemu, tužilac nije ispoštovao propisnu radnu instrukciju RI- 2110-0005 u kojoj je opisan postupak zaustavljanja i dreniranja postrojenja u zimskom periodu. Tužilac je imao obavezu da izađe i zajedno sa spoljnim rukovaocem započne dreniranje sistema vode, prioritet je bilo ispuštanje vode iz sistema, nikako gledanje u neaktivnu instrumentalnu tablu i razmišljanje o zaglavljenom ventilu za kiseonik od koga nije mogla da nastane nikakva šteta, a pri tom je kiseonik mogao ručno da se ispusti na spoljnom ventilu.

Iz usaglašenih mišljenja veštaka utvrđeno je da je tužilac nakon zauzimanja sigurnosnog položaja ventila na kontrolnoj tabli, mogao izaći i pristupiti dreniranju, bezbedno napustiti komandnu tablu, jer u situaciji kada nema instrumentalnog vazduha ne može nastati šteta, jer je instrumentalna tabla potpuno neupotrebljiva, a svaki automatski sistem ima mogućnost ručnog ispuštanja. Ventil Rov 13 je zaglavio kiseonik, a postoji mogućnost ručnog ispuštanja kiseonika i taj se ventil nalazi na metar visine, na oko 40 metara udaljenosti od komandne table. Zaglavljen ventil Rov 13 ni dolaskom instrumentalnog vazduha nije mogao da se odglavi nekontrolisano, već samo otklanjanjem kvara i postepenim puštanjem celog sistema u rad.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenom mateerijalnog prava iz člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05...13/17) u vezi člana 81. stav 3. alijena 1. i 18. Kolektivnog ugovora tuženog, odnosno tačke 22a, podtačke 1. i 19. Ugovora o radu, ocenili da je tužilac učinio skrivljenu povredu radne obaveze koja mu je osporenim rešenjem stavljena na teret, zbog čega tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje tužioca na rad nije osnovan.

Članom 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Članom 81. stav 3. alijena 1. i 18. Kolektivnog ugovora tuženog, odnosno tačkom 22a, podtačkama 1. i 19. Ugovora o radu kao povreda radne obaveze predviđeno je neblagovremeno, nemarno i nesavesno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza kao i odbijanje njihovog izvršenja kao i ako zaposleni svojim činjenjem odnosno nečinjenjem prouzrokuje materijalnu štetu veće vrednosti.

Tužilac spornom prilikom, u situaciji prekida u radu izazavanog ispadom kotlarnice i nedostatkom instrumentalnog vazduha zbog izuzetno nepovoljnih vremenskih prilika tog dana, otkaza automatske regulacije procesa i predstojećeg nastupanja smrzavanja vode u rashladnom sistemu, nije ispoštovao propisnu radnu instrukciju, odnosno postupak zaustavljanja i dreniranja postrojenja u zimskom periodu, jer neposredno po saznanju da je nastupio nedostatak instrumentalnog vazduha, a nakon što je zauzeo sigurnosni položaj merno regulacionog prekidača na ..., u situaciji kada je mogao bezbedno da napusti svoje radno mesto, nije pomogao spoljnom rukovaocu BB na dreniranju sistema od vode ručnim otvaranjem odgovarajućih ventila i skidanjem odgovarajućih čepova, a što je bila njegova obaveza. Usled ovakvog propusta tužioca došlo je do ispada postrojenja i obustave jednonedeljne unapred ugovorene proizvodnje, što je dovelo i do kašnjenja u isporuci proizvoda. Na taj način tužilac je svojim nečinjenjem, nepoštujući opis posla svog radnog mesta i radne instrukcije prouzrokovao duži zastoj u proizvodnji tuženog, samim tim tuženom naneo veću štetu, zbog čega je ispunjen otkazni razlog odnosno nastupio je osnov za donošenje spornog rešenja o otkazu ugovora o radu.

Činjenica je da tužilac sve zadatke prima od smenovođe pogona metanola koji mu je prvopretpostavljeni, odnosno u slučaju njegove odsutnosti od poslovođe pogona metamola. Međutim, suprotno tvrdnji tužioca, u konkretnom slučaju se propust u radu ne nalazi na strani zaposlenih koji su tužiocu nadređeni, već upravo na strani tužioca koji je u postupao sa krajnjom nepažnjom prilikom izvršavanja radnih obaveza. Njegova obaveza je bila da u datoj situaciji i bez naloga pretpostavljenog napusti tablu za kojom radi, odnosno pogon, u cilju adekvatnog postupanja i preduzimanja neophodnih mera tj. da pomogne spoljnom rukovodiocu na dreniranju sistema, a što je i tužilac znao, a propustio da je učini. Iz nalaza i mišljenja sudskih veštaka utvrđeno je da je tužilac nakon što je zauzeo sigurnosni položaj ventila na kontrolnoj tabli, mogao bezbedno da je napusti i izađe i pristupi dreniranju ručnim otvaranjem odgovarajućih ventila i skidanjem odgovarajućih čepova na koji način bi se sprečio duži zastoj u radu tuženog odnosno moguće je da bi se izbegla šteta po tuženog, a što je tužilac propustio da učini.

Neosnovani su navodi revizije da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo. Opisano nečinjenje tužioca, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, predstavlja skrivljenu povredu radnih obaveza utvrđenih opštim aktom odnosno ugovorom o radu koje su mu osporenim rešenjem stavljene na teret, odnosno osnov za primenu otkaznog razloga, pa su pravilno nižestepeni sudovi zaključili da su ispunjeni zakonom i ugovorom propisani uslovi za otkaz ugovora o radu tužioca kod tuženog, što osporeno rešenje o otkazu čini zakonitim, a zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje tužioca na rad neosnovanim.

Ostalim navodima revizije pobija se utvrđeno činjenično stanje, pa ih ovaj sud nije ispitivao, budući da se utvrđeno činjenično stanje revizijom ne može pobijati u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Tuženom ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić