.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1722/2020
24.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Savić, advokat iz ..., protiv tužene OŠ „Josif Kostić“ iz Leskovca, radi naknade troškova za regres i ishranu u toku rada, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 989/2019 od 11.12.2019. godine, u sednici veća održanoj 24.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 989/2019 od 11.12.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 989/2019 od 11.12.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 943/2017 od 22.01.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev, kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da joj na ime neplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2015. godinu, za 2016. godinu i za 2017. godinu, isplati iznose određene u izreci sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos, počev od dospelosti pa do isplate, kao i da joj na ime naknade troškova za ishranu u toku rada za period od septembra 2014. godine zaključno sa avgustom 2017. godine isplati iznose označene u izreci, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačno određen mesečni iznos od dospelosti, pa do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je eventualni tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da sa tužiljom zaključi aneks ugovora o radu, kojim se zaposlenoj tužilji priznaje pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora i utvrđuje njihova visina, a naknada troškova za ishranu u toku rada izražava se u novčanom iznosu počev od dana podnošenja tužbe, što ukoliko tužena ne učini, presuda u ovom sporu ima se smatrati pravnim osnovom za utvrđivanje visine, isplatu i izražavanja naknade navedenih troškova. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 17.247,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 989/2019 od 11.12.2019. godine, odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18..ZPP), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom da nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao i radi ujednačavanja sudske prakse. Naime, predmet spora u ovom slučaju je potraživanje naknade regresa za godišnji odmor i naknade za ishranu u toku rada. Nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev, nalazeći da je tužilji isplaćena tražena naknada kroz ukupan koeficijent za obračun i isplatu plata u javnim službama, što je u skladu sa Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br 34/2001...21/2016) i praksom ovog suda, na osnovu čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 06.12.2017. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 484.736,51 dinar, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Budući da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužilje nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
