Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3549/18 od 11.01.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene na radnom mestu nastavnika ... na neodređeno vreme prema zaključenom ugovoru o radu od 13.12.2006. godine sa punim radnim vremenom od 40 časova nedeljno. U 2007. i 2008. godini, smanjen je fond časova tužilji i u skladu sa tim utvrđen koeficijent plate u skladu sa nepunim radnim vremenom. Protiv prvog smanjenja obima časova tužilja je koristila internu zaštitu, ali ne i sudsku, dok je protiv drugog smanjenja radnog vremena koristila i internu zaštitu i zaštitu svojih prava pred sudom u kojima je takav tužbeni zahtev tužilje odbijen kao neosnovan. Zatim je u 2009. godini odlukom Školskog odbora formirana komisija za utvrđivanje prestanka delimične ili potpune potrebe za radom zaposlenih sa punim ili nepunim radnim vremenom na osnovu kriterijuma iz čl. 33-35. PKU tužene, koja je sačinila rang listu od 25.06.2009. godine prema kojoj se tužilja našla na poslednjem mestu sa 30,70 bodova, a na osnovu koje je direktor doneo rešenje 25.08.2009. godine prema kojoj je tužilja ostala neraspoređena. Po prigovoru tužilje na ovo rešenje, Školski odbor je ukinuo navedeno rešenje i naložio ponovno bodovanje u kom postupku je komisija pristupila sačinjavanju nove rang liste i prema kojoj se tužilja našla na poslednjem mestu sa 31,70 bodova. Na osnovu ove rang liste, direktor tužene je doneo rešenje 833 od 02.10.2009. godine kojim je tužilja ostala neraspoređena. Protiv ovog rešenja tužilja nije izjavila prigovor Školskom odboru. Po proteku roka za podnošenje prigovora direktor tužene je doneo ovde pobijana rešenja broj 925 od 03.11.2009. godine kojim je tužilji utvrđeno pravo na isplatu otpremnine i protiv kog rešenja je tužilja izjavila prigovor Školskom odboru koji je odbijen. Direktor tužene je, s obzirom na konačno rešenje kojim je tužilja ostala neraspoređena od 02.10.2009. godine, a pošto je tužilji isplaćena otpremnina, doneo ovde pobijano rešenje broj 372 od 10.05.2010. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o radu jer je tužilja kao zaposlena na radnom mestu nastavnik ... ostala neraspoređena, a nije joj se mogao obezbediti drugi posao kod tužene kao ni u drugoj ustanovi za obrazovanje i vaspitanje. Prigovor izjavljen protiv ovog rešenja odbijen je rešenjem Školskog odbora tužene broj 392 od 19.05.2010. godine koje je takođe predmet pobijanja u ovoj parnici. Tužena je 25.08.2009. godine dostavila Školskoj upravi ... podatke o tužilji da je tužilja stavljena na listu tehnoloških viškova za školsku 2009/2010 godinu kao neraspoređen radnik sa pedagoškom normom u školskoj 2008/2009 godini od 11%. Tužilja nije preuzeta ni u jednoj od škola na teritoriji Školske uprave Beograd. Ova uprava je 02.11.2009. godine prosledila Sektoru za finansije obrađen zahtev za isplatu otpremnine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilje za poništaj navedenih rešenja tužene.

Tužilja je na osnovu rešenja koje je doneto na osnovu rang liste komisije za utvrđivanje prestanka delimične ili potpune potrebe za radom zaposlenih sa punim ili nepunim radnim vremenom ostala neraspoređena. Ovo rešenje postalo je konačno obzirom da tužilja protiv njega nije izjavljivala prigovor. U takvoj situaciji direktor tužene je samo mogao doneti rešenje o prestanku radnog odnosa, odnosno o otkazu ugovora o radu uz prethodno doneto rešenje o isplati otpremnine na osnovu člana 179. tačka 9. i člana 158. stav 1. Zakona o radu u vezi sa članom 157. stav 2. tačka 4. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i člana 38. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika.

Imajući u vidu da je isplata otpremnine tužilji izvršena na osnovu iznosa prosleđenog od strane sektora za finansije kojim je obrađen zahtev za ovakvu isplatu, a visina otpremnine utvrđena na osnovu zakona, to je pravilno zahtev tužilje za poništaj navedenog rešenja odbijen kao neosnovan. S obzirom na to da je odbijen zahtev tužilje za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, to su kao sporedni odbijeni i zahtevi za vraćanje na rad i raspoređivanje na određeno radno mesto, za uplatu doprinosa i isplatu razlike zarade za traženi period.

Nisu osnovani revizijski navodi kojima se ističe da je tuženi neosnovano umanjivao fond časova tužilji. Osim toga, ocena ovakvog ponašanja tuženog je bila predmet ocene pred Petim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P 362/08.

Nisu osnovani ni revizijski navodi koji se odnose na rangiranje tužilje i rad komisije za utvrđivanje zaposlenih za čijim je radom prestala potreba jer je rad te komisije već ispitivan odlukom Školskog odbora koji je prvobitnu donetu odluku ukinuo, a protiv novodonete odluke komisije tužilja nije izjavljivala prigovor, zbog čega ne može osnovano tražiti sudsku zaštitu povodom ovog postupka.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić