Ispitujući pobijanu odluku u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, dok se na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka revizijom tužioca određeno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, na radnom mestu ... – ... . Dana 28.12.2017. godine jedan od zaposlenih kod tuženog video je tužioca kako iz autobusa registarske oznake ...-...- ..., u svojini tuženog (kojim je bio zadužen njegov kolega), istače gorivo u plastičnu kantu i nosi ga prema ogradi tuženog, da ga je kasnije drugi zaposleni video kako kantu sa gorivom unosi u svoje putničko motorno vozilo, i kada ga je pitao odakle mu gorivo tužilac je odgovorio da su mu isto dali ..., a što su oni kasnije negirali. O navedenom događaju obavešten je neposredni rukovodilac, pa je pokrenut postupak utvrđivanja odgovornosti tužioca. Rešenjem tuženog od 09.01.2018. godine tužilac je privremeno udaljen sa rada u periodu do tri meseca, počev od 09.01.2018. godine sa pravom na naknadu zarade u visini 1/3 od osnovne zarade. Istog dana, pisanim upozorenjem, tužilac je upozoren na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, u kome je tuženi opisao radnje tužioca i naveo povrede radne obaveze i nepoštovanje radne discipline koje su mu stavljene na teret. Tužilac se izjasnio na upozorenje, koje tuženi nije prihvatio kao osnovano i rešenjem tuženog od 16.03.2018. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev, ceneći da je tužiocu zakonito prestao radni odnos i da zato tuženi nije u obavezi da tužioca vrati na rad.

Odredbom člana 179. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...75/14), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to, ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze (tačka 1) i ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu (tačka 5), dok je članom 179. stav 3. tačka 8. istog zakona propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to, između ostalog, ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Odredbom člana 72. stav 3. Pravilnika o radu tuženog od 31.12.2014. godine, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tužilac je svojom krivicom izvršio povredu radne obaveze na taj način što je 28.12.2017. godine iz autobusa registarske oznake ...-...-..., koji je u svojini tuženog, istakao gorivo u plastičnu kantu i odneo ga prema ogradi tuženog preduzeća, nakon čega je kantu uneo u svoje putničko motorno vozilo, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je tužilac svojom krivicom učinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret, zbog čega nema uslova za poništaj rešenja tuženog. Naime, neophodan uslov za postojanje navedenog otkaznog razloga je krivica zaposlenog za preduzetu protivpravnu radnju koja predstavlja biće povrede radne obaveze. Kod utvrđenog činjeničnog stanja da je nakon događaja od 28.12.2017. godine, kada je jedan od zaposlenih kod tuženog video tužioca kako iz autobusa registarske oznake ...-...-... u svojini tuženog, istače gorivo u plastičnu kantu i nosi ga prema ogradi tuženog preduzeća, nakon čega ga je drugi zaposleni video kako kantu sa gorivom unosi u svoje putničko motorno vozilo, a kada ga je pitao odakle mu gorivo, tužilac je odgovorio da su mu isto dali ..., što su oni kasnije negirali, sledi da kod tužioca postoji krivica koja potvrđuje otkazni razlog. Kako je tužilac postupio protivno pravilima ponašanja koja je propisao poslodavac, jer je nesavesno i nemarno izvršavao radne obaveze, kao i necelishodno i neodgovorno koristio sredstva rada, na taj način što je imovinu preduzeća, gorivo iz autobusa tuženog otuđio i prisvojio za sopstvene potrebe, te da je ponašanje tužioca takvo da ne može da nastavi rad kod tuženog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su se u radnjama tužioca stekla obeležja povrede radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 1. i 5. Zakona o radu, kao i nepoštovanja radne discipline iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, pa mu je osporenim rešenjem tuženog od 16.03.2018. godine zakonito prestao radni odnos. Pre otkaza ugovora o radu, tuženi poslodavac je tužioca pisanim putem upozorio na postojanje razloga za otkaz, u skladu sa obavezom iz člana 180. Zakona o radu. Kako je tužiocu zakonito prestao radni odnos, to nema osnova da tužilac bude vraćen na rad kod tuženog u smislu člana 191. Zakona o radu. Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Revizija tužioca nije dozvoljena u delu kojim se pobija drugostepena presuda u odnosu na rešenje tuženog od 09.01.2018. godine, kojim je tužilac privremeno udaljen sa rada u trajanju do 3 meseca, počev od 09.01.2018. godine, jer je prema članu 441. ZPP revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić