Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1730/2021
10.08.2021. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Dobrile Strajina i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Svetislav Jovanović i Nemanja Rubež, advokati iz ..., protiv tuženog Saobraćajnog preduzeća „Lasta“ AD Beograd, čiji je punomoćnik Milica Brković, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3648/20 od 23.03.2021. godine, u sednici održanoj 10.08.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3648/20 od 23.03.2021. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu P1 42/20 od 23.09.2020. godine, stavom prvim izreke, Viši sud u Beogradu se oglasio apsolutno nenadležnim, ukinuo sve sprovedene radnje i tužbu odbacio. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3648/20 od 23.03.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđeno prvostepeno rešenje. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja tužilja je blagovremeno izjavila reviziju na osnovu člana 403. stav 2. tačka 1), čl. 420. i 447. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući pobijanu odluku u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20) - u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku donošenja pobijanog rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. U postupku po žalbi, drugostepeni sud nije propustio da primeni niti je nepravilno primenio odredbe procesnog zakona, što je bilo ili moglo biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja.

Prema stanju u spisima, tužilja je tužbenim zahtevom tražila da se utvrdi da je ništav član 52. stav 1. Kolektivnog ugovora broj .. od 18.05.2016. godine SP „Lasta“ AD Beograd, kojom odredbom je regulisana visina osnovne zarade za najjednostavniji rad i to u iznosu od 7.616,98 dinara, zbog nesaglasnosti ove odredbe Kolektivnog ugovora sa odredbama čl. 111. i 112. Zakona o radu. Ovo stoga što se u skladu sa navedenim odredbama zakona minimalna zarada određuje na osnovu odluke o minimalnoj ceni rada koju utvrđuje Socijalno – ekonomski savet RS, dok je spornom odredbom Kolektivnog ugovora tuženog zarada za najjednostavniji rad određena u bruto iznosu. Tužilja u tužbi navodi da to ima kao krajnju posledicu da je osnovna zarada tužilje koja je regulisana zaključenim ugovorom o radu između tužilje i tuženog manja u odnosu na zakonom propisanu, s obzirom da se osnovna zarada tužilje mora obračunati množenjem koeficijenta zaposlenog sa minimalnom cenom rada u skladu sa odlukom Socijalno – ekonomskog saveta RS.

Prvostepeni sud je, primenjujući odredbe čl. 16. i 443. ZPP, ocenio da u konkretnom slučaju nije u pitanju spor o pojedinom spornom pitanju u postupku zaključivanja, izmene i dopune zaključenog Kolektivnog ugovora između učesnika Kolektivnog ugovora za koje bi bio nadležan viši sud, već postupak za ocenu zakonitosti sporne odredbe Kolektivnog ugovora, odnosno njene usklađenosti sa zakonom, koji je, prema odredbi člana 45. Zakona o Ustavnom sudu, u nadležnosti Ustavnog suda. Kako u konkretnom slučaju ne postoji nadležnost suda za rešavanje predmetnog spora, Viši sud se oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, ukinuo sve sprovedene radnje i tužbu odbacio.

Odredbom člana 23. stav 1. tačka 8) Zakona o uređenju sudova, propisano je da viši sud u prvom stepenu sudi u sporovima povodom kolektivnih ugovora ako spor nije rešen pred arbitražom.

Odredbama člana 16. ZPP propisano je da sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost (stav 1.) i da će se oglasiti nenadležnim, ukinuti sprovedene radnje u postupku i odbaciti tužbu, ako u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud nego neki drugi organ (stav 2.).

Odredbom člana 443. ZPP propisano je da u postupku u parnicama povodom kolektivnog ugovora učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora ostvaruju zaštitu prava kada nastane spor o pojedinom spornom pitanju u postupku zaključivanja, odnosno izmena i dopuna zaključenog kolektivnog ugovora, pod uslovom da spor o spornom pitanju nije rešen mirnim putem ili putem arbitraže koju su obrazovali učesnici kolektivnog ugovora u skladu sa odredbama posebnog zakona.

Prema odredbi člana 45. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15 i 103/15), Ustavni sud odlukom utvrđuje da kolektivni ugovor nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je nalaženje drugostepenog suda da je osnovano prvostepeni sud doneo rešenje kojim se oglasio nenadležnim, imajući u vidu da je ocena zakonitosti sporne odredbe kolektivnog ugovora, prema odredbi člana 45. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu u nadležnosti Ustavnog suda, a da tužilja u konkretnom slučaju tužbenim zahtevom nije tražila da se utvrdi ništavost kolektivnog ugovora zbog razloga propisanih odredbom člana 443. ZPP, u kom slučaju bi, u smislu odredbe člana 23. Zakona o uređenju sudova, za odlučivanje bio nadležan Viši sud u Beogradu.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da se tužilja u reviziji neosnovano poziva na navodno drugačiju sudsku praksu apelacionih sudova i Vrhovnog kasacionog suda, jer se odluke koje su dostavljene uz reviziju kao dokaz o ispravnosti tužiljinih tvrdnji ne odnose na isti predmet spora, već na ništavost ugovora o radu i sporove o ništavosti kolektivnih ugovora nastalih povodom njihovog zaključenja.

S obzirom na izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.