Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Ostojin, advokat iz ..., protiv tuženih ''BB'' a.d., sa sedištem u ..., čiji je punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ... i ''VV'' a.d., sa sedištem u ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužene ''BB'' a.d., izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 353/2019 od 11.02.2019. godine, u sednici održanoj 05.06.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene ''BB'' a.d., ..., izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 353/2019 od 11.02.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužene ''BB'' AD, ..., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 353/2019 od 11.02.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 201/2018 od 27.11.2018. godine, usvojen je tužbeni zahtev i obavezani tuženi da tužiocu solidarno isplate naknadu za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, sa zakonskom zateznom kamatom, kako je izrekom navedeno, za period od 06.02.2015. godine do 01.09.2015. godine, kao i da u korist tužioca uplati doprinose nadležnim fondovima i naknade tužiocu troškove postupka u iznosu od 44.778,00 dinara, sa zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 353/2019 od 11.02.2019. godine, odbio žalbe tuženih i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena ''BB'' a.d. ..., je preko punomoćnika blagovremeno izjavila reviziju iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), a kojom je propisano da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija, kako je propisano stavom 2. navedene zakonske odredbe.

Pobijana drugostepena presuda doneta je u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda o pravnim pitanjima na koja se revizijom ukazuje, a tiču se, u suštini, prava zaposlenih na isplatu toplog obroka i regresa i odgovornosti poslodavca prethodnika i sledbenika kada je došlo do promene poslodavaca, usled statusnih promena. Naime, shvatanje Vrhovnog kasacionog suda o pravnim pitanjima na koja se revizijom ukazuje izraženo je u više odluka Vrhovnog kasacionog suda.

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora. Ovo pravo zaposlenih proizilazi iz člana 118. stav 1. tačka 5. i 6. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 sa izmenama i dopunama), dok se visina ovih troškova bliže reguliše opštim aktima poslodavca. U situaciji kada poslodavac ovo pravo zaposlenih ne iskaže u platnoj listi zaposlenih, kako je propisano članom 105. stav 1. i članom 121. stav 1. Zakona o radu, teret dokazivanja da je zaposlenima isplaćena naknada ovih troškova, je na poslodavcu, u konkretnom slučaju na tuženima.

Odgovornost revidenta za prava i obaveze zaposlenih koje su predmet tužbenog zahteva, za period pre izvršenih statusnih promena, proizlazi iz činjenice da sa tužiocem nije zaključen novi ugovor o radu, već je zaključen aneks ugovora o radu, prema kome tužilja kao zaposlena nastavlja radni odnos sa poslodavcem sledbenikom, koji preuzima ne samo prava, već i obaveze poslodavca prethodnika, koje su nastale iz zaključenog ugovora o radu i radnog odnosa. Budući da je tužilja, kako je nižestepenim presudama utvrđeno, bila zaposlena kod prvotuženog do 31.08.2015. godine, to su tuženi u tom periodu solidarno odgovorni za prava i obaveze zaposlenih, a nakon tog perioda, odnosno počev od 01.09.2015. godine za prava i obaveze zaposlenih odgovara drugotuženi u ovoj parnici, kao novi poslodavac sa kojim je tužilac zaključio aneks ugovora o radu 01.09.2015. godine.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizija u smislu člana 410. stav 2, u vezi člana 413. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužbom podnetom 05.02.2018. godine, tužilac je tražio isplatu troškova na ime ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u ukupnom iznosu od 66.845,24 dinara. Podneskom od 13.08.2018. godine tužilac je preinačio tužbu i zatražio predmetnu naknadu u ukupnom iznosu od 82.603,05 dinara, koliko iznosi i vrednost predmeta spora koja je naznačena u uvodu prvostepene presude.

Prema noveliranom članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

S obzirom da vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, primenom člana 404. stav 2. i člana 413. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić