Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca M.R. iz N., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Požarevcu, radi naknade materijalne i nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3580/14 od 05.05.2015. godine, u sednici održanoj 16.12.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3580/14 od 05.05.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu, Sudska jedinica Kučevo, P1 94/13 od 11.06.2014. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu, na ime razlike u zaradi u periodu od januara 2010. do 05.10.2012. godine, plati ukupno 831.120,87 dinara sa zakonskom kamatom na pojedinačne mesečne iznose i sa danom dospeća bliže određenim ovim stavom izreke, da u korist tužioca uplati odgovarajuće poreze i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje od nezaposlenosti, te da u radnu knjižicu tužioca upiše staž osiguranja za period od 19.04. do 05.10.2012. godine. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da na pojedinačne mesečne iznose zarade plaćene za period oktobar 2010. – april 2012. godine, plati i zateznu kamatu od dana dospeća do dana plaćanja (iznosi, datumi dospeća i datumi plaćanja bliže su određeni ovim stavom izreke). Stavom trećim izreke, tužena je obavezana da tužiocu plati 33.117,06 dinara na ime naknade štete za 8 radnih dana neiskorišćenog godišnjeg odmora za 2009. godinu, sa kamatom od 01.07.2010. godine do isplate, te da u korist tužioca uplati odgovarajuće poreze i doprinose za PIO, zdravstveno osiguranje i osiguranje od nezaposlenosti, a stavom četvrtim izreke obavezana je da mu na ime naknade za lečenje plati 28.519,00 dinara sa kamatom od 29.05.2012. godine do isplate. Stavom petim izreke, tužena je obavezana da mu naknadi nematerijalnu štetu isplatom po 1.500.000,00 dinara, i to zbog povrede ugleda, zbog povrede časti i na ime straha zbog gubitka posla, odnosno ukupno 4.500.000,00 dinara sa kamatom od 11.06.2014. godine do isplate. Stavom šestim izreke obavezana je tužena da mu plati i 500.000,00 dinara zbog povrede prava na pravično suđenje, sve sa kamatom od 11.06.2014. godine do isplate, dok je stavom sedmim izreke obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 191.391,57 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3580/14 od 05.05.2015. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena u delu stava prvog izreke kojim je obavezana tužena da tužiocu na ime razlike u zaradi plati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom kamatom od dospelosti do isplate, za period od marta 2010. do 05.10.2012. godine, u stavu drugom i delu stava trećeg izreke kojim je obavezana tužena da tužiocu plati 33.117,06 dinara na ime naknade štete za 8 radnih dana neiskorišćenog godišnjeg odmora za 2009. godinu, sa kamatom od 01.07.2010. godine do isplate. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu četvrtom, petom i šestom izreke, tako što je, tačkom 1. ovog stava, odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da mu tužena, na ime naknade za lečenje plati 28.519,00 dinara sa kamatom od 29.05.2012. godine do isplate, a tačkom 2. istog stava odbijen je i tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tužena obaveže da mu na ime povrede ugleda, povrede časti i na ime straha zbog gubitka posla plati po 1.500.000,00 dinara, odnosno ukupno 4.500.000,00 dinara sa kamatom od 11.06.2014. godine do isplate. Stavom drugim tačka treća, obavezana je tužena da tužiocu, na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku plati 80.000,00 dinara sa kamatom od 11.06.2014. godine do isplate, dok je za preostalih 420.000,00 dinara sa pripadajućom kamatom, tužbeni zahtev odbijen. Stavom trećim izreke, ukinuta je prvostepena presude u delu stava prvog i u delu stava trećeg izreke, kojima je tuženi obavezan da plati poreze nadležnim fondovima i tužba se u tom delu odbacuje. Stavom četvrtim izreke ukinuta je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je tužena obavezana da u korist tužioca uplati odgovarajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje od nezaposlenosti, te da u radnu knjižicu tužioca upiše staž osiguranja za period od 19.04. do 05.10.2012. godine, u delu stava trećeg izreke kojim je obavezana tužena da na iznose iz ovog stava uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, za zdravstveno osiguranje i za osiguranja od nezaposlenosti, kao i rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu sedmom izreke prvostepene presude.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući je u stavu drugom tačka treća izreke.

Postupak u ovoj pravnoj stvari pokrenut je 18.02.2013. godine, dakle posle 01.02.2012. godine, a pobijana drugostepena presuda doneta posle 31.05.2014. godine, odnosno posle stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.55/14), pa se u konkretnom slučaju primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ br.72/11 i 55/14.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade materijalne i nematerijalne štete, podneta je 18.02.2013. godine. Tužena revizijom pobija samo pravnosnažnu odluku u stavu drugom tačka treća izreke, kojom je tužena obavezana da plati tužiocu 80.000,00 dinara (na ime naknade štete zbog povrede prava na pravično suđenje), pa navedeni iznos ujedno predstavlja i pobijanu vrednost predmeta spora, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, od 111,1627 dinara za 1 evro, predstavlja dinarsku protiv-vrednost 719,66 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Prilikom odlučivanja, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu navode tužene kojima ukazuje da je u konkretnom slučaju revizija dozvoljena primenom člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, po kojoj je revizija uvek dozvoljena kada je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, ali nalazi da su isti neosnovani. Naime, revizijom se pobija stav drugi tačka treća izreke, kojom je preinačena prvostepena presuda u stavu šestom izreke, tako što je obavezana tužena da tužiocu, na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, plati 80.000,00 dinara sa pripadajućom kamatom, dok je za preostalih 420.000,00 dinara tužbeni zahtev odbijen. Međutim, imajući u vidu da je navedenim stavom prvostepene presude usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu po ovom osnovu plati 500.000,00 dinara sa pripadajućom kamatom, to je prvostepena presuda tom delu samo delimično preinačena, odnosno za 420.000,00 dinara sa pripadajućom kamatom, dok je u preostalom delu (u kome je usvojen zahtev za 80.000,00 dinara), koji se revizijom i pobija - pravnosnažna presuda potvrđena. Imajući ovo u vidu, proizlazi da pobijanim delom pravnosnažne presude nije preinačena prvostepena odluka, pa kod ocene dozvoljenosti revizije nema mesta ni primeni člana 403. stav 2 tačka 2. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.