.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1740/2021
18.11.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Mitrović, advokat iz ..., protiv tuženog „Jagodina Put“ DOO Jagodina, čiji je punomoćnik Milka Canić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Jagodini Gž1 72/2021 od 02.03.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 18. novembra 2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Jagodini Gž1 72/2021 od 02.03.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Jagodini P1 537/17 od 25.08.2020. godine odbačena je tužba tužioca, kojom je traženo da se rešenje o otkazu ugovora o radu direktora tuženog broj ../17 od 17.08.2017. godine, kojim je tužiocu otkazan Ugovor o radu broj ../2010 od 03.03.2010. godine sa izmenjenim Aneksom ugovora o radu broj ../2010-11 od 26.04.2016. godine poništi kao nezakonito, kao i da se tuženi obaveže da tužioca vrati na rad. Obavezan je tužilac da tuženom isplati na ime naknade troškova parničnog postupka iznos od 116.250,00 dinara.
Viši sud u Jagodini je rešenjem Gž1 72/2021 od 02.03.20211. godine potvrdio rešenje Osnovnog suda u Jagodini P1 537/2017 od 25.08.2020. godine, a žalbu tužioca odbio kao neosnovanu.
Protiv drugostepenog rešenja, kojim je postupak pravnosnažno okončan, blagovremenu i dozvoljenu reviziju izjavio je tužilac, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu drugostepenu odluku u granicama propisanom odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...18/20) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.
Pobijano rešenje je doneto bez bitne povrede odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revident neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom posutpku u vezi odredaba člana 292. i 295. istog zakona, isticanjem da je sud bio u obavezi da odmah po isticanju prigovora o neblagovremenosti tužbe o tome donese odluku nakon održavanja pripremnog ročišta, jer ovo nije od uticaja na donošenje pravilne odluke, u smislu člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Takav značaj nema ni pouka o nadležnom sudu za odlučivanje o žalbi protiv pobijanog rešenja. Tužilac je reviziju izjavio i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja o uručenju rešenja koje osporava tužbom, ali ti navodi nisu cenjeni zato što je odredbom člana 407. stav 2. ZPP izričito propisano da se revizija ne može izjaviti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučajevima iz člana 403. stav 2. istog zakona koji se u ovom postupku nisu ostvarili.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je od strane tuženog primio rešenje o otkazu ugovora o radu broj ../17 od 17.08.2017. godine, putem pošte, što je potvrdio svojim potpisom na povratnici, dana 21.08.2017. godine, na koji način je tuženi, prema nalaženju nižestepenih sudova tužiocu pravilno dostavio sporno rešenje, u smislu odredaba člana 72, 75 i 77. Zakona o opštem upravnom postupku. Tužilac je tužbu za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu broj ../17 od 17.08.2017. godine podneo prvostepenom sudu preporučeno putem pošte, dana 25.10.2017. godine. Nižestepeni sudovi smatraju da je tužba neblagovremena, jer je podneta nakon proteka Zakonom o radu propisanog roka od 60 dana, od dana dostavljanja rešenja.
Odredbom člana 185. stav 1 Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) propisano je da se ugovor o radu otkazuje rešenjem, u pismenom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku, dok je odredbom člana 195. istog zakona propisano da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog, ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposlen član, ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Rok za pokretanje spora jeste 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno od saznanja za povredu prava, kada rešenje nije doneto.
Sledom rečenog, kako je tužilac rešenje o otkazu primio dana 21.08.2017. godine, to je rok za podnošenje tužbe protekao 20.10.2017. godine, a radi se o prekluzivnom roku materijalnog prava, čije propuštanje dovodi do gubitka prava na sudsku zaštitu i odbačaja tužbe. Nadalje, u situaciji kada je protekao rok za pokretanje spora, koji je predviđen citiranom odredbom Zakona o radu, to su irelevantni revizijski navodi tužioca da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili odredbe Zakona o opštem upravnom postupku, koje regulišu pitanje dostavljanja rešenja.
Iz navedenih razloga, revizija tužioca je odbijena kao neosnovana, o čemu je Vrhovni kasacioni sud odlučio po odredbi člana 414. u vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
