.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1741/2019
27.06.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac, Jelene Borovac, dr Dragiše B. Slijepčevića i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Petrović, advokat iz ..., protiv tuženih BB koga zastupa Vesna Stanimirović, advokat iz ... i VV, čiji je punomoćnik Radomir Vignjević, advokat iz ..., odlučujući o reviziji prvotuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 57/19 od 04.02.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 27.06.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji prvotuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 57/19 od 04.02.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija prvotuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 57/19 od 04.02.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 798/17 od 13.11.2018. godine, obavezani su tuženi da tužiocu na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od decembra 2014. godine zaključno sa avgustom 2015. godine, solidarno isplate pojedinačne mesečne iznose bliže određene u izreci sa zakonskom zateznom kamatom od dospeća svakog pojedinačnog iznosa do isplate, kao i da tužiocu naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 45.969,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obavežu tuženi da mu solidarno isplate na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada za mesec novembar 2014. godine, iznos od 8.424,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 15.12.2014. godine, do isplate i na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora za mesec decembar 2014. godine, iznos od 3.085,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 05.12.2014. godine, do isplate.
Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 57/19 od 04.02.2019. godine, odbio žalbe tuženih i potvrdio presudu Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 798/17 od 13.11.2018. godine, u usvajajućem delu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu prvotuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložio je da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da nema mesta odlučivanju o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanjem sudske prakse, kao ni za novim tumačenjem prava, u smsilu člana 404. stav 1. ZPP-a, obzirom da je pitanje isplate naknade za ishranu u toku rada i regresa za godišnji odmor dovoljno razjašnjeno u sudskoj praksi, a obrazloženja pobijanih presuda, za odluku o usvajanju tužbenog zahteva tužilaca u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u vezi sa zakonskim razlozima datim za usvajanje tužbenog zahteva.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Predmet spora je isplata novčanog potraživanja (druga primanja) iz člana 118. Zakona o radu. U radnom sporu revizija je dozvoljena samo u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa ( član 441. ZPP).
S obzirom da se u konkretnom slučaju radi o sporu radi naplate novčanog potraživanja (troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora), to se limit za izjavljivanje revizije ocenjuje po pravilima iz člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade na ime regresa i toplog obroka podneta je sudu dana 26.12.2017. godine.
Prema članu 403.stav 3. ZPP merodavna vrednost za izjavljivanje revizije je dinarska protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, pa je očigledno da revizija nije dozvoljena ( vrednost predmeta spora je 110.739,00 dinara ).
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Predrag Trifunović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
