Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Nedić, advokat iz ..., protiv tuženog Gradskog saobraćajnog preduzeća „Beograd“, sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2754/11 od 08.02.2013. godine, u sednici održanoj 24.11.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2754/11 od 08.02.2013. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova na ime takse na odgovor na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 45286/2010 od 15.12.2010. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete na ime duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda isplati 300.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.09.1998. godine pa do konačne isplate, kao i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2754/11 od 08.02.2013. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu troškova na ime takse na odgovor na reviziju.

U konkretnom slučaju tužba radi naknade štete podneta je 17.11.1998. godine, a podneskom od 17.04.2001. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva kojim je tužilac tražio isplatu 300.000,00 dinara (što je u momentu preinačenja tužbe iznosilo 9.903,47 DEM prema zvaničnom kursu NBS od 1 dem = 30,2924 dinara, dok je navedeni iznos 01.01.2002. godine odgovarao iznosu od 5.063,56 evra). Postupak je pravnosnažno rešen, odnosno drugostepena presuda je doneta 08.02.2013. godine, pa se u konkretnom slučaju primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ br. 125/04 i 111/09.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. u vezi člana 412. stav 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 394. stav 2. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 100.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 394. stav 2. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova na ime takse na odgovor na reviziju, s obzirom da odgovor na reviziju, pa samim tim i troškovi na ime takse na odgovor na reviziju, nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić