U postupku nije učinjena bitna povreda iz čl. 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac AA zaključio je sa tuženim 06.12.2010. godine ugovor o radu radi obavljanja poslova Specijaliste za … „..“ sa mestom rada u .... Tužilac BB je bio u radnom odnosu kod tuženog po ugovoru o radu od 01.06.2006. godine, radi obavljanja poslova inženjera za … u ..., pri čemu je tužilac BB sa tuženim zaključivao i anekse ugovora o radu 04.01.2010. godine, prema kome će od 01.01.2010. godine obavljati poslove … u pogonu „…“, a 30.11.2010. godine, po kome će od tog datuma obavljati poslove specijaliste za … u pogonu „…“. Rešenjima tuženog od 14.01.2011. godine za tužioca AA i od 13.01.2011. godine za tužioca BB, tužiocima su otkazani ugovori o radu zbog učinjenih više povreda radnih obaveza i radne discipline, propisanim Kolektivnim ugovorom tuženog iz januara 2007. godine i ugovorima o radu. Pored ostalog, rešenjem tuženog od 14.01.2011. godine tužiocu AA stavljeno je na teret da je izvršio povredu radne obaveze prouzrokovanjem imovinske štete namerno ili iz grube nepažnje (čl. 72. stav 1. tačka 6. Kolektivnog ugovora tuženog), nepridržavanjem, odnosno nesprovođenjem odluka donetih od strane tuženog (čl. 72. stav 1. tačka 17. KU), neizvršavanjem odluka i naloga direktora ili naloga neposrednog rukovodioca, koji su dati u skladu sa zaključenim ugovorom o radu (čl. 72. stav 1. tačka 21. KU), kao i da je izvršio povrede radne obaveze propisane ugovorom o radu od 06.12.2010. godine koje su pojedinačno nabrojane. Takođe, stavljeno mu je na teret da je njegovo ponašanje takvo da narušava disciplinu rada (tehnološku, organizacionu, komunikacionu i svaku drugu), do te mere da ne može da nastavi sa radom kod tuženog. U obrazloženju rešenja tuženi je naveo službene izveštaje odnosno dopune tih izveštaja od 03.12.2010. godine, izveštaj radne grupe od 15.11.2010. godine, informacije direktora Sektora … od 15.11.2010. godine, izvešaj direktora Sektora … od 19.10.2010, zahteve za nabavku robe i usluga u slučaju havarije od 15.07.2010. i druge, prema kojma je tužilac AA za potrebe vanrednog remonta postrojenja „…“ ... započeo i sproveo nabavku na osnovu neverifikovane specifikacije, bez poštovanja kompanijske procedure, kriterijuma za odabir i pisanog traga o upućenim zahtevima za ponudu i dobijenim ponudama, bez poštovanja standarda kompanije, naredbe generalnog direktora od 23.06.2009. godine i bez odobrenog zahteva za havarijsku nabavku. Na taj način izvršio je nabavljanje robe u vrednosti od ukupno 11.491.769,03 dinara, iako je nabavka mogla biti smanjena za iznos od 1.664.857,08 dinara. Tako je svojom krivicom učinio povrede radnih obaveza nepridržavanjem i nesprovođenjem odluka donetih od strane nadežnih organa. Prekoračio je ovlašćenje i zloupotrebio službeni položaj, nije izvršavao odluke direktora i time je tuženom prouzrokovao štetu u prethodno navedenom iznosu. Iz istih razloga, na osnovu čl. 72. stav 1. tačka 6, tačka 10. (zloupotreba službenog položaja u nameri da za sebe ili drugog pribavi imovinsku korist), tačka 17. i tačka 21. Kolektivnog ugovora tuženog otkazan je ugovor o radu i tužiocu BB, ali i zbog povreda radnih obaveza propisanih ugovorom o radu od 01.06.2006. godine, koje su pojedinačno navedene. Navedeni su isti izvori informacija o učinjenim povredama, kao i u slučaju tužioca AA, što se odnosi i na započinjanje nabavke i sprovođenje nabavke za potrebe vanrednog remonta postrojenja „…“ … na osnovu neverifikovane specifikacije i bez poštovanja propisa tuženog. Pre otkaza ugovora o radu tužiocima je dostavljeno pisano upozorenje na postojanje otkaznih razloga, a ovo upozorenje je dostavljeno i sindikatu. Inače, pomenuti vanredni remont započeo je u maju 2010. godine i trajao je do kraja te godine, a prvi nalog za nabavku od strane tužioca AA izdat je 15.07.2010. godine. Takođe je utvrđeno da se kod tuženog nabavka robe i usluga vršila na dva načina. Prvi način je bila nabavka preko komercijalne službe na osnovu ponuda i odabira najpovoljnijih ponuđača. Drugi način se sprovodio direktnom nabavkom bez traženja ponude od više dobavljača, od samo jednog prodavca. To je praktikovano u slučaju tzv. „... naloga za nabavku“ (opravdane situacije). U vezi nabavke roba i usluga poslovodstvo tuženog je donelo standard sa nazivom „način organizacije i sprovođenja izvora dobavljača … i ...“ na osnovu tendera, bez javnog postupka, koji je po naredbi generalnog direktora tuženog bio u primeni od 23.06.2009. godine. Prema tom standardu, nabavke su se vršile preko Odeljenja za snabdevanje - komercijale, tenderom, bez javnog postupka. Nabavka se vršila izborom dobavljača preko upita, poređenja, uporedne procene nekoliko komercijalnih ponuda i određivanja ponude koja maksimalno zadovoljava potrebe tuženog, kao i upućivanjem dodatnih upita za smanjenje prvobitno ponuđene cene i sprovođenje izbora dobavljača na konkurentskoj osnovi sa najmanjom mogućom cenom. Druga mogućnost nabavke bila je u izuzetnim situacijama, kada su potrebe hitne, prema posebnom obrascu sa nazivom „zahtev za nabavku robe i usluga u slučaju havarija i nepredviđenih okolnosti“. Taj zahtev potpisivao je inicijator nabavke, a to je u ovom slučaju bio tužilac AA, a potom direktor Bloka …, direktor Sektora za … i direktor Direkcije za …, a konačno Izvršni direktor tuženog, što znači da je zahtev trebalo da potpiše pet osoba. Odluka o tome da se izvrši generalni remont postrojenja … i ... doneta je u okviru Bloka …. To su bila postrojenja u vlasništvu pogona „…“, a remontovanje je trebalo da obavi pogon „….“. Utvrđeni su rokovi za završetak projekta, i to za … avgust 2010. godine, a za … kraj 2010. godine i početak realizacije od maja te godine. Redovnim godišnjim investicionim planom za navedene pogone „…“ i „…“ nije bio predviđen generalni remont postrojenja, što spada u investiciona ulaganja. Zato je bilo potrebno izmeniti taj godišnji plan, što nije urađeno. Tužilac AA odlučio je da krene u nabavku opreme za remont po …. nalogu, koji je otvorio 15.07.2010. godine. Prosledio ga je u ... radi odobravanja i potpisivanja, ali nije imao povratne informacije. Potom je zadužio tužioca BB da vrši nabavku i da je organizuje, pa je u avgustu iste godine ponovo otvorio novi havarijski nalog i ponovo ga prosledio u ... radi odobrenja. Ni taj drugi nalog nije odobren od strane direktora Bloka … jer remont tih postrojenja nije bio predviđen godišnjim planom, niti je podnet predlog za izmene plana. Uprkos tome, oba tužioca su postupala kao da postoji odobreni havarijski nalog. Nabavljali su robu i usluge koje se nisu mogle povezati sa ovim remontom, po višim cenama, čime su uzrokovali štetu tuženom. Od pregledanih 65 stavki, odnosno uporedivih delova, razlika u odnosu na najpovoljnije ponude koje su pribavljene od strane komisije tuženog, iznosi 335.543,50 dinara (bez poreza na dodatu vrednost), a sa ovim porezom je razlika 395.941,33 dinara. Vrednost nabavljene robe, koja nije bila za potrebe konkretnog remonta, iznosila je 729.280,62 dinara bez poreza, odnosno 860.551,13 dinara sa porezom. Pored toga, neke fakture za robe i usluge nisu ni dostavljene radi pregleda u toku postupka. Prema planu aktivnosti nabavka je trebalo da traje 5-10 nedelja za sve delove, a remont - 19 nedelja. Osim analiziranih stavki nabavki (65), koje su upoređene, postoji još 325 pozicija koje nisu kontrolisane. Postrojenje … u roku od godinu dana od dana testiranja odnosno osposobljavanja za upotrebu, pod pretpostavkom da je radilo, na bazi norma časa i evidencija dnevnika rada moglo je da ostvari dobit pogona „…“ u iznosu od 4.412.108,40 dinara.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, kada su zaključili da su tužiocima zakonito otkazani ugovori o radu, zbog čega nije osnovan ni tužbeni zahtev za njihovu reintegraciju i ostali postavljeni tužbeni zahtevi.

U konkretnom slučaju, tužiocima su otkazani ugovori o radu na osnovu čl. 179. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu u vezi odgovarajućih odredbi Kolektivnog ugovora tuženog iz januara 2007. godine i ugovora o radu, koje su zaključili sa tuženim, koji su prethodno citirani. Povrede ovih radnih obaveza sastoje se u tome što su tužioci nabavljali robu i usluge za remont postrojenja mimo propisane procedure, čime su postupali suprotno svojim ovlašćenjima. Oni su bili dužni da vrše nabavku robe i usluga u skladu sa dokumentom „način organizacije i sprovođenje izbora dobavljača … i …“, odnosno u skladu sa naredbom generalnog direktora tuženog od 23.06.2009. godine. Pored toga, tužioci su nabavljali robu koja nije vezana za njihov remont, već za druge poslove koje obavlja pogon „…“, što je takođe protivno njihovim ovlašćenjima, jer nisu izvršavali pismeni nalog za generalnu popravku postrojenja … i …, koji nalog je upućen pogonu „…“, pa svoje postupke ne mogu opravdati kratkim rokovima, važnošću posla ili propustom komercijalne službe da blagovremeno sprovede redovan postupak nabavke. Tačnije, već posle prvog naloga za hitnu nabavku bilo je jasno da nema potvrde od strane službe iz ..., jer nalog nije bio potpisan, pa ipak je tužilac AA u avgustu 2010. godine ponovo otvorio novi havarijski nalog i ponovo ga prosledio radi odobrenja, ali ni taj drugi nalog nije odobren od strane direktora Bloka …. Tužioci su protivno propisanom postupku u periodu trajanja remonta novlašćeno za tuženog poručili robu po višoj ceni od uporednih tržišnih cena, kao i robu i usluge bez naloga za remont postrojenja, što je bilo protivno njihovim ovlašćenjima. Naime, ni pogon „…“, ni pogon „…“ u kojima su tužioci radili nisu imali ovlašćenje da vrše nabavku robe, već je za to ovlašćenje imala komercijalna služba. Takođe, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je, pored izvršenih povreda radnih obaveza, ukupno ponašanje tužilaca predstavljalo povredu radne discipline (tehnološke, organizacione, finansijske i komunikacione), pa je i ova povreda radne discipline, sama po sebi, dovoljan razlog za prestanak radnog odnosa zbog ponašanja zbog koga tužioci ne mogu da nastave rad kod poslodavca. Što se tiče navedenih povreda radnih obaveza, tužioci su znali odnosno bili upoznati sa pravilima u vezi nabavke robe i usluga, što znači da su znali da je tzv. „havarijska nabavka“ nedopustiva u ovom slučaju i da oni za to nemaju ovlašćenja, imajući u vidu utvrđeni opis poslova i pozicije kod tuženog, ali su ovakvim postupanjem skrivili povrede radnih obaveza, propisane ugovorima o radu i navedenim Kolektivnim ugovorom tuženog. Na taj način ispunjeni su osnovi za otkaz ugovora o radu po članu 179. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu.

U reviziji tužilaca navodi se da su oba rešenja o otkazu ugovora o radu ništava, jer ne sadrže vreme kada su tužioci izvršili povrede radnih obaveza pa se ne može ispitati njihova zakonitost u pogledu roka zastarelosti iz čl. 184. Zakona o radu. Ovi revizijski navodi nisu osnovani, jer se iz obrazloženja pobijanih rešenja vidi da su doneta na osnovu Službenog izveštaja zamenika Generalnog direktora, Izveštaja Radne grupe, Informacije direktora Sektora …, nepotpisanog Zahteva za nabavku roba i usluga u slučaju havarije, kao i Izvoda lista faktura u SAP-u od prethodno navedenih datuma. Na osnovu vremena donošenja ovih pismena, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da su oba pobijana rešenja doneta u okviru subjektivnog roka od tri meseca, odnosno objektivnog roka od šest meseci od nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza.

U preostalom delu, u reviziji se ponavljaju žalbeni navodi, koji su bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda, koju prihvata i Vrhovni kasacioni sud. Takođe, pogrešno se ukazuje na bitnu povredu iz čl. 374. stav 1. u vezi čl. 407. stav 1. tačka 3. ZPP sada važećeg Zakona o parničnom postupku, koji se u ovom slučaju ne primenjuje, umesto bitne povrede iz čl. 361. stav 1. ranije važećeg Zakona o parničnom postupku. Međutim, iz sadržine ovih revizijskih navoda može se zaključiti da se ukazivanjem na tu povredu, koja se odnosi na neprimenjivanje ili nepravilno primenjivanje neke odredbe ZPP, koja je bila ili mogla biti od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude, u suštini ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što prema čl. 398. stav 2. ZPP ne može biti revizijski razlog.

Na osnovu čl. 405. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Predrag Trifunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić