Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Miloš Pajčin, advokat iz ..., protiv tuženog AD „Ikarus FAO“ sa sedištem u Zemunu, koga zastupa Rade P. Đapa, advokat iz ..., radi poništaja odluka, vraćanja na rad i naknade štete, odlučujući o revizijama tužioca i BB iz ..., izjavljeni protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3274/18 od 25.09.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 10.09.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

USVAJA SE revizija tužioca i UKIDA presuda Apelacioinog suda u Beogradu Gž1 3274/18 od 25.09.2019. godine u stavu prvom i petom izreke i u navedenom delu predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija BB iz ..., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3274/18 od 25.09.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 344/16 od 21.12.2016. godine, ispravljenom rešenjima istog suda od 14.07.2017. godine i 19.01.2018. godine (koje je ispravljeno rešenjem od 07.06.2018. godine) odbačena je tužba kojom je tužilac tražio poništaj rešenja tuženog broj ... od ...2005. godine o otkazu ugovora o radu kao neblagovremena (stav 1. izreke). Odbijen je tužbeni zahtev za vraćanje tužioca na rad kao neosnovan (stav 2. izreke). Odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se poništi odluka tuženog br. ... od ....2005. godine o isplati otpremnine i kojom se utvrđuje da tužiocu prestaje radni odnos kod tuženog ...2005. godine (stav 3. izreke). Odbačena je tužba u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da tužioca rasporedi na radno mesto ..., kao nedozvoljena (stav 4. izreke). Odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi materijalnu štetu u vidu izgubljene zarade koju bi ostvario da je radio na radnom mestu ... za period od ....2005. godine do ...2011. godine u ukupnom iznosu od 1.521.841,71 dinara sa specificiranom kamatom po mesecima (stav 5. izreke). Odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da za tužioca uplati doprinose za obavezno penzijsko i i zdravstveno osiguranje i doprinose za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti (stav 6. izreke). Obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 363.750,00 dinara (stav 7. izreke) i odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka (stav 8. izreke).

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3274/18 od 25.09.2019. godine u stavu prvom izreke potvrđena je navedena prvostepena presuda u stavu drugom, petom i šestom izreke a žalba tužioca u tom delu odbijena kao neosnovana. Istom presudom u stavu drugom izreke ukinuta je navedena prvostepena presuda i stavom trećim izreke poništene odluke tuženog broj ... od ...2005. godine o isplati otpremnine kojom je utvrđeno da je tužiocu prestao radni odnos kod tuženog ...2005. godine i rešenje tuženog broj ... od ...2005. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu. Stavom četvrtim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da tužioca rasporedi na radnom mestu glavnog tehnologa proizvodnog procesa. Stavom petim izreke određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka pred prvostepenim i drugostepenim sudom i stavom šestim izreke odbijen je zahtev advokata BB iz ... za učešće kao umešača na strani tužioca u ovoj parnici, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u stavu prvom i petom izreke blagovremeno je izjavio reviziju tužilac zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava i kao posebnu reviziju na osnovu člana 403. i 404. Zakona o parničnom postupku.

Protiv drugostepene presude reviziju je podneo i advokat BB kao umešač na strani tužioca iz svih zakonskih razloga.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužioca.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda revizija advokata BB nije dozvoljena shodno članu 410. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...) koji se u ovoj parniici primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona, jer je tužilac u ovom postupku opozvao ovlašćenje advokatu BB za dalje zastupanje u parnici a drugostepeni sud je pobijanom odlukom odbio zahtev advokata BB za učešće u ovoj parnici u svojstvu umešača na strani tužioca.

Ispitujući, po reviziji tužioca pravilnost pobijane odluke u osporenom delu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija osnovana.

Prema činjeničnom stanju, utvrđenom na raspravi pred drugostepenim sudom odlukom tuženog broj ... od ...2005. godine tužiocu koji je proglašen tehnološkim viškom isplaćuje se otpremnina u iznosu od 136.750,00 dinara i zaposlenom prestaje radni odnos isplatom otpremnine. Rešenjem tuženog o otkazu ugovora o radu broj ... od ...2005. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu dana ...2005. godine, kada će mu se isplatiti otpremnina i zaostale zarade u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. Tužiocu je utvrđena razlika u visini otpremnine zbog pogrešno obračunatog iznosa. Rešenjem inspektora rada odloženo je izvršenje odluke tuženog o prestanku radnog odnosa tužioca do donošenja pravnosnažne presude. Tužilac je vraćen na rad ...2010. godine, radio je do ...2011. godine, kada mu je ponovno prestao radni odnos kao tehnološkom višku o čemu se vodi posebna parnica za poništaj otkaza. Pre prestanka radnog odnosa tužilac je radio na poslovima ... sa koeficijentom 2,50. Tužilac je rođen ... godine i penzionisan je ...2018. godine.

Tužilac je u ovoj parnici osporavao zakonitost odluka o prestanku radnog odnosa i zahtevao naknadu štete zbog izgubljene zarade, koju bi ostvario na radnom mestu ... a tužbeni zahtev je precizirao u skladu sa drugom varijantom nalaza i mišljenja veštaka Ljubomira Mitrovića prema koefcijentu 2,75 za koji je tužilac tvrdio da su ga imali zaposleni kod tuženog VV i GG na istim poslovima koje je obavljao i tužilac.

Nalazeći da su VV i GG imali koeficijent za obračun zarade od 2,60 i da tužilac nije dokazao njihov koeficijent od 2,75 odnosno visinu tužbenog zahteva, drugostepeni sud je primenom člana 228. Zakona o parničnom postupku odbio tužbeni zahtev za naknadu štete zbog izgubljene zarade i isplatu doprinosa. Zahtev za vraćanje na rad tužioca je odbijen primenom člana 191. stav 1. i 175. stav 2. Zakona o radu budući da je tužilac sticanjem uslova za starosnu penziju penzionisan 27.09.2018. godine.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pobijana odluka u osporenom delu je zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava usled čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Odredbama člana 191. stav 1. i 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05) je propisano da ako sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos zaposleni ima pravo da se vrati na rad, ako to zahteva. Pored vraćanja na rad, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu i ugovoru o radu i isplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

U ovom slučaju drugostepenom presudom u delu nepobijanom revizijom poništene su kao nezakonite odluke tuženog o prestanku radnog odnosa tužiocu a zahtev za naknadu štete zbog izgubljene zarade odbijen jer tužilac nije dokazao pravo na isplatu razlike zarade prema traženom koeficijentu 2,75 i visinu zarade po tom osnovu. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, suprotno citiranim odredbama člana 191. Zakona o radu tužiocu je pogrešno uskraćeno pravo na restitucionu naknadu. Zakonska obaveza poslodavca zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa je isplata naknade štete prema visini izostale zarade i drugih ličnih primanja zaposlenog uz isplatu doprinosa čime bi zaposleni bio doveden u položaj u kome bi bio da mu radni odnos nije nezakonito prestao. Sporno pitanje pripadajućeg koeficijenta ne može uticati na gubitak prava tužioca na naknadu štete već samo na visinu naknade. U postupku je sprovedeno veštačenje prema varijantama za koeficijente tužica 2,50, 2,60 i 2,75 i u spisima postoje izveštaji tuženog o visini iznosa pripadajuće zarade koju bi tužilac ostvario u spornom periodu da je prestanak radnog odnosa izostao, koji čine nesporni i osnovani deo novčanog potraživanja tužioca. Otvarajući raspravu i poništavajući odluke tuženog o prestanku radnog odnosa drugostepeni sud je propustio da raspravi sporna pitanja u vezi visine pripadajuće naknade štete zbog nezakonitog otkaza usled čega je pobijana odluka u navedenom delu i za doprinose kao akcesorno potraživanje morala biti ukinuta.

Ukinuta je i odluka o odbijanju zahteva tužioca za reintegraciju, doneto suprotno članu 191. Zakona o radu, jer je drugostepeni sud potvrdio odluku osnovnog suda donetu u periodu pre sticanja uslova tužioca za starosnu penziju kada je vraćanje na rad bilo moguće.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti ukazane nepravilnosti i donetu pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja u stavu prvom primenom člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku i stavu drugom na osnovu člana 413. istog zakona. Ukinuta je i odluka o troškovima postupka jer zavisi od ishoda glavne stvari.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić